ПИСАО О ЉУБАВИ И РОДОЉУБЉУ: На данашњи дан рођен српски песник Алекса Шантић, ово је његова животна прича
НА данашњи дан 1868. у Мостару је рођен српски песник и академик Алекса Шантић. У свом родном граду је провео највећи део свог живота и песничког стваралаштва.
У почетку узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а касније је изградио сопствени песнички израз карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама.
Написао је и објавио око 800 песама, а неке од њих које се могу сврстати у антологијске су "О класје моје", "Моја отаџбина", "Вече на шкољу", "Емина". Писао је и драмске текстове и преводио дела са немачког и чешког.
Шантић је рођен у Мостару, где је провео већину живота. Отац му је умро у раном детињству, па је живео у породици стрица Миха званог Аџа. Имао је два брата - Јефтана и Јакова, као и сестру Персу, док му је друга сестра – Зорица, умрла још као беба.
Пошто је живео у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а потом се 1883. године вратио у Мостар.
Почетком 1887. године постао је сарадник Голуба, затим часописа Босанска вила, те Нове Зете, Јавора, Отаџбине. Наредне године основао је Српско певачко друштво "Гусле", а потом је изабран за првог потпредседника мостарског пододбора "Просвете". Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа Зора, који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле.
Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најлепше песме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Његова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа.
Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта "Моја отаџбина", а у неким од својих најпотреснијих песама Шантић пева о патњи оних који заувек напуштају домовину и одлазе у туђи свет "Остајте овде", "Хлеб".
Љубавна поезија мостарског песника развила се под јаким утицајем севдалинке. Амбијент његових љубавних песама је амбијент баште, бехара, хамама, шедрвана…, а девојке које се појављају у његовим стиховима су скривене лепоте, окићене ђерданима. Таква је песма "Емина", а дух те нумере је толико погођен да је песма ушла у народ и пева се као севдалинка.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914. Умро је пре скоро једно века од туберкулозе у Мостару 2. фебруара 1924. године.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО: СПАСОВДАНСКА ЛИТИЈА: Помен жртвама насиља
Препоручујемо
ТУМАЧЕЊЕ ДЕЛА МИХАИЛА МИЛУНОВИЋА ИЗЛОЖЕНИХ У "ХАОСУ": Стручно вођење кроз "Немире"
23. 05. 2023. у 18:36
Да ли знате по ком српском великану је названа улица која повезује Савски трг и Кулу Београд?
БЕЗ поштовања историје и чувања сећања на великане који су нас својим бесмртним делима у прошлости задужили нема ни светле будућности. Вођен овим универзалним животним геслом, Belgrade Waterfront није пропустио да, подижући најмодерније насеље у Србији, читаву десну обалу Саве премрежи новим саобраћајницама које представљају својеврстан омаж славним историјским личностима.
23. 05. 2024. у 16:00 >> 12:26
„ЖОГО БОНИТО“ ЗА МАЛОГ ОГИЈА: „Дечак лептир“ наставља борбу уз подршку хероја из Суперлиге хуманости
ФОНДАЦИЈА Моззарт за сваки погодак у домаћем првенству издваја 10.000 динара, а најбољи играч априла Винисијус Мело усмерио хуманитарни фонд за лечење Огњена Бојковића
24. 05. 2024. у 16:00
"НЕ ТРЕБА ТИ ДАТИ ДА ЗАКОРАЧИШ У БиХ": Јавне претње певачици - Ана се успротивила резолуцији о Сребреници?
АНА Николић јавно се захвалила државама које су подржале Србију на јучерашњем гласању о резолуцији у Сребреници.
24. 05. 2024. у 19:20
Коментари (0)