"ВОЈВОЂАНСКИ ПРЕДЕО" ВРАЋЕН У СРБИЈУ: Откупљена Коњовићева слика коју је Тито поклонио мексичком дипломати

М. Краљ

23. 05. 2023. у 22:25

ПОСЛЕ безмало пола века, једно платно Милана Коњовића, из далеког Мексика враћа се у Србију.

ВОЈВОЂАНСКИ ПРЕДЕО ВРАЋЕН У СРБИЈУ: Откупљена Коњовићева слика коју је Тито поклонио мексичком дипломати

Фото приватна архива

Реч је о слици "Војвођански предео", коју је Јосип Броз Тито поклонио дипломати Хосеу С. Гаљастегију, марта 1976. године.

Од сина некадашњег подсекретара министарства иностраних послова Мексика, недавно је ово дело откупио један домаћи љубитељ уметности, који већ дуже време покушава да уђе у траг радовима домаћих аутора дарованим светским званичницима током владавине доживотног председника СФРЈ. Као путоказ у овој, готово детективској истрази, служи му студија "Дарови и уздарја", Моме Цвијовића.

Наиме, некадашњи музејски саветник Музеја Југославије, у овом раду је, не само сабрао шта се све различитим приликама поклањало, већ и начин на који се то радило. И то на основу четири кутије припремљене за бацање, које је једна комисија за попис имовине пронашла у помоћној згради Двора 2002. Цвијовић је, тако, своју "реконструкцију даривања", урадио на основу 4.397 картона нађених у тим кутијама, на којима су били подаци о дарованим особама из 106 земаља света, са убележеним датумом посете и описом датих поклона!

- Ова слика је, према тој прецизној евиденцији кабинета председника Републике, набављена по жељи самог дипломате, што је њеном новом власнику потврдио и син Хосеа С. Гаљастегија - каже Цвијовић за "Вечерње новости". - Према причи коју је чуо од оца, током једног сусрета са Титом, Гаљастеги је видео слику и рекао да му се допада. Па му је Тито и поклонио. Ових дана је експертизом потврђена њена аутентичност.

Хегедушићево путовање на - Ушће

ПРИПРЕМАЈУЋИ се за пут у земље Латинске Америке, 1963. године, Тито је дао сагласност да се као његов лични поклон за председника Мексика, Матеоса, набави слика Крсте Хегедушића.

- После консултација са књижевником Мирославом Крлежом и Антуном Аугустинчићем одабрана је слика "Пролеће", и за њу је плаћено 1.125.000 динара - каже Цвијовић, додајући да су у протоколу потом проценили да она ни по садржају, ни по величини није одговарала намени. - Будући да је слика већ била плаћена, Генерални секретаријат председника Републике предлаже Титу да слику поклони Музеју савремене уметности поводом његовог отварања у новој згради на Новом Београду. Један од разлога био је и тај да "Галерија у својој збирци не поседује Хегедушићеве радове".

Из Цвијовићевог истраживања се види да није било ретко да се поклањају дела за која се знало да се допадају оном ко ће их примити. Тако се приликом посете Југославији, председнику Мексика, Адолфу Лопезу Матеосу, августа 1963. у Галерији Павла Бељанског у Новом Саду, допала мања бронзана скулптура Сретена Стојановића "Мексиканка" и пожелео да има копију.

- Кабинет је реаговао на начин правог домаћина - истиче Цвијовић. - Како је посети присуствовала и ауторова кћерка, постигнут је договор око ауторског хонорара, а Титу предложено да израда скулптуре буде његов поклон Матеосу.

Картеру икона из Боке

ПРИЛИКОМ боравка у Америци, марта 1978. Тито је Џимију Картеру, председнику САД, поклонио икону пореклом из Боке Которске, рад непознатог мајстора, димензија 46,5 пута 40 центиметара, која према сертификату Народног музеја, стилски припада позном раздобљу итало-критске школе. Плаћена је 35.000 динара, а није познато од кога је купљена.

Како је истражио Цвијовић, дар је изабран на основу неформалних разговора нашег амбасадора у САД, Димчета Беловског, са личностима блиским Картеру, који се писмом од 23. марта 1978. захваљује Титу на "прекрасној икони као и књизи 'Уметничко благо Југославије'" јер ће га "ови поклони стално подсећати на богату културу и историју југословенског народа".

Слично је било и јуна 1961. када се председнику Сукарну допала Палавичинијева "Жена која клечи", у фонтани испред "Метропола", па су купљена права од вајаревог сина и одливена скулптура отпремљена у Индонезију.

- Нису нам познати разлози због којих је госпођа Курутурк, супруга Фахрија С. Курутурка, председника Турске, у више наврата изражавала жељу да јој се поклони нека слика нашег наивца Фрање Мраза - наводи саговорник. - У сваком случају жеља јој је испуњена јуна 1976. када јој је приликом посете Турској Тито поклонио "Виноградску улицу", Мразово уље на стаклу.

У периоду од 1953. до 1980. страним државницима је поклоњено укупно 277 скулптура познатих југословенских вајара - Мештровића, Росандића, Стојановића, Палавичинија, Стијовића, Долинара, Кршинића, Аугустинчића, Радауша, Сандића, Солдатовића, Бориса и Зденка Калина, Ота Лога, Мире Сандић и других. Највише Кршинићевих - 110 и Аугустинчићевих - 36. Поклоњено је 170 слика, аутора попут Паје Јовановића, Лубарде Коњовића, Аралице, Бете Вукановић, Челебоновића, Граовца, Милосављевића, Мујезиновића, Бијелића, Буковца, Радовића, Цуце Сокић, Милуновића и других.

Табакера за пењање на пирамиду

НИЈЕ Тито поклањао само уметничка дела, нити су били даривани само уметници. На списку оних којима је намењивао нешто скромније поклоне су, како наводи Цвијовић, и машиновође, пилоти, дворске даме, пратиоци, лекари, официри безбедности, полицајци, кустоси, фризери, конобари и шефови сала, собарице, преводиоци, кувари и баштовани:

- Међу њима је један Египћанин, са којим се попео на Кеопсову пирамиду, а за тај подвиг га је Тито наградио позлаћеном филигранском табакером.

Следећи судбине тих уметничких предмета, новог власника Коњовићеве слике, потрага је одвела у амбасаду Ирана, где се распитивао за Лубардину слику "Грм у цвату", поклоњену 1968. председнику владе Ирана, Амиру Абасу Ховеиди, и сазнао како је он на основу одлуке Револуционарног суда стрељан још 1979. Ступио је у контакт и са сином Никите Хрушчова који живи у Њујорку. Он му је рекао да су скоро сви Титови поклони његовом оцу одузети после смене с власти, 1964. године.

- Син Хрушчова је успео само да сачува слику "Дубровник" Пеђе Милосављевића, поклоњену 1955 - открива Цвијовић. - Иначе, приликом боравка у Лисабону, колегиница Ана Панић, виши кустос МЈ, послала ми је слику из Председничког музеја, где је у витрини била изложена скулптура Аугустинчића "Ношење рањеника", коју је Тито 1976. поклонио председнику Португалије Кости Гомешу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду