ПОСЛЕ ПРОМЕНЕ ПОЛА ИМА И КАЈАЊА? Свет суочен са изазовима око трансродних питања, стручњаци поручују - малолетници не треба да одлучују

ТРАНСРОДНА питања, нарочито промене пола и последице које ове интервенције могу да имају за друштво, али пре свега за појединца, теме су које у последње време озбиљно заокупљају јавност.

ПОСЛЕ ПРОМЕНЕ ПОЛА ИМА И КАЈАЊА? Свет суочен са изазовима око трансродних питања, стручњаци поручују - малолетници не треба да одлучују

Фото: Shutterstock

Док с једне стране има све више толеранције, с друге се појављују још тврђи ставови него, рецимо, либералних седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Све добија сасвим другу димензију уколико се неко, још, притом покаје после извршене операције. А, има и таквих. И то све више.

Када се неко роди у "погрешном" телу, креће непрестана борба за његово прихватање у средини у којој живи, што најрадикални део просечног, обичног света, тешко може да разуме. Има и оних који тако далеко оду у свој борби за одабрани живот да се, на крају, осмеле и на операцију промене пола. А пут до тога, и после, посут је трњем.

Број извршених захвата је у константном порасту. Драстично упада у очи да је годиште подносилаца све млађе. Понеки који поднесу захтев имају тек 13 година. То, наравно, раде уз сагласност родитеља. Томе доприносе све либералнији закони, као и све слободнија поставка на друштвеним мрежама.

Према званичним статистикама у Француској је, на пример, само у 2022. године извршено 569 интервенција, од чега је 284 особе тражило да постану мушко, а 285 женско. У Белгији је поднето 530 молби. У Швајцарској, чак 1.171 – од тога, 616 су мушкарци који су постали жене, а 555 жене које су добиле мушки пол. После усвајања закона који дозвољава промену пола регуларном административном процедуром, број захтева за промену пола у Шпанији је прошле године порастао за 400 одсто. Године 2002. било је 1.306 молби, а прошле – 5.139. То је готово 15 особа дневно. Пре 20 година, пол у овој земљи промениле су само три особе.

Илустрација Shutterstock

"Паризјен" пише да је број захтева у Француској такође "експлодирао" и да је удесетостручен у последњој деценији. Оних који су затражили да започну процедуру у 2020. години било је чак 9.000. Међу њима је све више младих, углавном узраста од 18 до 35 година, али има све више и малолетника. Њихов број је двадесет пута већи у истом периоду.

- О чему можемо да одлучимо када имамо само 15 година? – преноси овај лист питање гинеколога Никол Атеа, која се бави овим питањем.

Због тога се у целој Европи све више појављују захтеви удружења и институција да се с хормоналним третманом и операцијама сачека бар до пунолетства. Као пример се наводи Шведска која је прва увела либералне законе у овом домену, још седамдесетих година прошлог века, а сада је повукла ручну кочницу и забранила хормонску терапију за малолетнике. Велика Британија размишља у сличном правцу. У Француској је основано удружење родитеља под називом "Ипомони" по грчкој речи за "стрпљење", за захтевом да се деца заштите од заразног социјалног контекста у овом домену.

У извештају који је објављен 2022. године, Француска медицинска академија је позвала на опрез и по први пут поменула појам "детранзиције", односно захтева за враћање старог пола, који се јављају у појединим случајевима. Таквих је све више, сходно и све већем броју захтева за промену пола. Академија је зато затражила да се психолошко праћење пре хормоналног третмана и хирушког захвата повећа.

МАЛОЛЕТНИЦИ ДА НЕ ОДЛУЧУЈУ

ТРАНСРОДНА питања, нарочито промене пола и последице које ове интервенције могу да имају за друштво, али пре свега за појединца, теме су које у последње време озбиљно заокупљају јавност.

- Дете од 11 година није спремно да на менталном или било ком другом плану донесе такву одлуку. То је само утицај средине - каже психолог Марија Стојковић за "Новости". - Тек касније, кад дете схвати шта је урадило, доћи ће до кајања. Имаће хаос у глави, мучиће га осећај кривице, кајања, стида и неприхватања сопственог идентитета коме је тежило. Мислим да је за такве одлуке 14 година прерано, иако је то, на пример, граница за малолетничку делинквенцију. Деца треба да уживају у детињству, а не да се упознају са радикалним идејама. У најранијем узрасту велики утицај имају медији, друштвене мреже, околина, а пунолетна особа може да одлучује о свом телу.

Промена пола у Србији је дозвољена старијима од 18 година, а просечна старост наших трансродних особа које се јављају за операцију конверзије гениталија је око 23 године. Пре 20 до 25 година јављали су се старији од 50. Последњих десетак година код нас је било седам до осам особа годишње које су пролазиле кроз транзицију гениталија, а сада их има од 12 до 14 годишње.

- Малолетници не одлучују о промени пола и та одлука није једноставна ни за младе особе нити за њихове породице - каже нам Елена Кузмановић, психолог и телесни психотерапеут. - Због тога постоји читав процес који даје времена за доношење такве одлуке, а покушава да смањи последице стреса које особа има током тих младих година, посебно ако нема подршку околине за истраживање свог родног идентитета. Постоји низ корака пре било каквих озбиљнијих интервенција и важно је да се породица и стручњаци упознају са тим корацима. (Д. М.)

Подаци о томе који проценат зажали због промене пола варира, зависно од тога ко их преноси и која се методологија користи. Барата се бројкама од 1 до 8 одсто. "Паризјен" преноси речи социолога Арноа Алесандрена са универзитета у Бордоу да реално тај постотак износи од 1 до 2 одсто. Једно мета-истраживање извршено на великом броју узорака 2021. године у Шпанији и Великој Британији показало је да је од 7.928 особа, жељу за враћањем на старо изразило 77 њих, односно 1 одсто. Али, има и других података. Шведска студија из 1990. године тај постотак је утврдила на 3,8, док француско истраживање из 2008. број пење на чак 15 одсто. Они који имају радикалнији однос према овом захтеву наводе и веће проценте. Према подацима "Секс чејнx ригрета" тако се овај постотак креће око 20, уз податак да је број самоубистава у периоду од 10 до 15 година од промене пола код ових особа "20 пута већи него код остатка популације".

Забрињавајући је податак "Паризјена" из 2022. године да чак између 20 и 40 одсто младих којих започну хормонални третман између осталог и због тога што лако без рецепта набављају лекове, пре хирушке интервенције схвате да им то не одговара. "Фигаро" наводи пример 26-годишње девојке која је најпре одлучила да постане мушко, а после силних перипетија да поново буде женско.

- Уништила сам своје тело, мислећи да ће ми бити боље. Више немам груди, немам материцу ни јајнике – преноси француски лист њеног сведочење.

Фото: Shutterstock

Захтеви за "детранзицију", односно враћање у "стари" пол су, према статистикама, далеко више засновани на спољним, него на унутрашњим притисцима. Истраживање које је спровела ревија "ЛГБТ здравље" из САД показало је да су ови фактори 82,5 одсто према 15,9 у корист спољних утицаја. Према подацима америчког националног центра за родну равноправност, 36 одсто особа је као разлог навело притисак родитеља, 18 захтев емотивног партнера, а инсистирање шире породице у 26 одсто случајева. Остали разлози су тешко подношење транзиције у висини од 33 одсто, дискриминација у 31 одсто случајева и тешкоће при запошљавању у 26 одсто. Има и финансијских разлога, као што су скупи третмани у земљама у којима они нису обухваћени социјалним осигурањем.

Унутрашњи разлози за тражење двоструке промене пола су психолошка нестабилност, немогућност навикавања на нови физички изглед, али и сексуална функционалност, па чак и вршење физиолошких потреба. Прекидање хормоналне терапије пре оперативног захвата је далеко лакше, мада ни то није безазлено, а међу онима који се на то одлуче има и оних који напрасно реше да желе биолошки пород.

Процес "полне детранзиције" је далеко дужи од процедуре при првој промени пола и траје у просеку од 4 до 8 година после првог захвата. Због тих ризика, у европским земљама углавном постоји строга и дугограјна процедура која води до промене пола. У Француској, тако, одобрење морају да дају три лекара – хирург, ендокринолог и неуропсихијатар, а цео поступак траје од годину до две. Али, многи, којима се жури, иду на брзе и исхитрене интервенције на удаљене дестинације на другим континентима. Неки од њих се после тога и покају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕЛИКИ РАСКОЛ ОКО УКРАЈИНЕ: Макрон и Шолц први пут одбили Вашингтон - Можда смо глупи, али нисмо толико

ВЕЛИКИ РАСКОЛ ОКО УКРАЈИНЕ: Макрон и Шолц први пут одбили Вашингтон - "Можда смо глупи, али нисмо толико"

ДОШЛО је до великог раскола између влада САД и Европе око плана за обезбеђивање огромног кредита од 50 милијарди долара за Украјину уочи самита Г7 у Италији, пише бриселски Политико.

12. 06. 2024. у 20:30

ТОРНАДО ПОГОДИО СРБИЈУ: Олујно невреме са грмљавином опустошило ове крајеве земље (ВИДЕО)

ТОРНАДО ПОГОДИО СРБИЈУ: Олујно невреме са грмљавином опустошило ове крајеве земље (ВИДЕО)

СРБИЈА је данас била на удару грмљавинских процеса са пљусковима. У деловима земље забележене су и грмљавинске олује. Олује са градом погодиле су шире подручје Пожеге и Чачка.

12. 06. 2024. у 20:25

Коментари (0)

ЈОШ НИСТЕ ОДЛУЧИЛИ ГДЕ ЋЕТЕ НА ЛЕТОВАЊЕ? Контики вас води у Тунис по невероватно ниским ценама