КОРИФЕЈИ НАУКЕ И СЛУГЕ СВОГ НАРОДА: САНУ су у прошлости водили великани политике, културе и јавног живота

ЗВАЊЕ академика одувек је било најугледније у српском друштву, а избор на чело Српске академије наука и уметности сматра се за посебну почаст и признање.

Фото П. Митић

САНУ је, кроз своју историју, од времена Српске краљевске академије до данас, имала 21 председника. Једини међу њима који је добио подршку колега у два временски одвојена мандата био је Сима Лозанић.

Најдуже је "кућом бесмртних" управљао Александар Белић, чак 23 године! Истина, у време његовог мандата, због Другог светског рата, Академија је била принуђена да свој рад обавља у тишини, па чак и да га прекине. По дужини мандата иза њега су Душан Каназир, 13 година и Никола Хајдин, само годину краће!

Историја САНУ датира од 1841. године, када је напорима Јована Стерије Поповића и Атанасија Николића, формирано Друштво српске словесности. Кнез Михаило Обреновић је 7. новембра 1841. печатом потврдио "Уредбу о установленију Друштва србске словесности", са циљем да друштво шири науку на српском језику и усавршава језик. Друштво је имало председника, потпредседника и секретара, редовне, дописне и почасне чланове.

Председник је, према правилима, увек био министар просвете. Када је рад Друштва српске словесности наследило Српско учено друштво, 1864. године, за његовог првог председника изабран је Јован Гавриловић, историчар и политичар.

Фото Архива

Српска краљевска академија основана је 1886. године, а краљ Милан Обреновић је уредбом, 5. априла 1887. године за првог председника изабрао Јосифа Панчића, лекара и ботаничара, који се уписао у врх светске науке проналаском више од 130 биљних и две животињске врсте. Он се касније, писмом, са самртничке постеље, обратио академицима на свечаном скупу 22. фебруара 1888. године, а његова беседа и данас се сматра својеврсним манифестом мисије ове институције. Панчић је преминуо свега три дана касније. У том тренутку већ је био изабран нови председник, Чедомиљ Мијатовић.

Чак и летимичан поглед на листу председника Академије сведочи о јединственом низу најумнијих људи свога доба. Иако формално не припада овом друштву, своје место у кругу бесмртника има и познати правник и писац Јован Стерија Поповић, који је најзнаменитији иницијатор оснивања највише националне просветне установе.

Биографије челних људи САНУ кроз историји показују још једну драгоцену одлику - патриотизам који су готово без изузетка испољавали како у свом научном деловању, тако и кроз свеукупан јавни ангажман. То потврђује опредељење САНУ и њених председника да истински служе свом народу и држави.

Примера је прегршт. Милан Ђ. Милићевић водио је Академију од 1896. до 1899. године, а целокупно дело овог књижевника, етнолога, путописца и хроничара одише трудом и жељом да се истражи и афирмише најбоље што српски народ поседује. Исто би се могло рећи и за врсног географа и истраживача Јована Мишковића (на челу Академије од 1900. до 1908), који је као генерал свој патриотизам показивао на делу учествујући у ратовима с краја 19. века. Запамћен је као велики реформатор српске војске, утемељивач војног школства и агилни министар војни.

Фото Илустрација В. Н.

Српској историји добро је познато грандиозно дело Стојана Новаковића, који се бавио историјом, филологијом, археологијом, политичком теоријом, дипломатијом... Академију је водио од 1906. до 1915. године, у бременито време предвечерја Првог светског рата и свеопште националне мобилизације. Новаковић се са великим успехом бавио и политиком, а у неколико наврата обављао је дужности министра разних портфеља, премијера, дипломатског представника...

На исти начин би могла да се сагледа и несвакидашња личност Јована Цвијића, географа и антрополога, неуморног путника научника светског реномеа. Поред небројено прворазредних научних радова и дела непролазног значаја, Цвијић је свој допринос дао и у заокруживању граница Краљевине СХС после Првог светског рата. Његов и допринос Михајла Пупина био је пресудан да у тешкој борби за исцртавање граница новостворена држава у себе укључи низ крајева који су били нескривена тежња ратних савезника, а мирнодопских конкурената.

Сваки помен председника Академије готово да је незамислив без наглашавања Слободана Јовановића, који је на челу Краљевске академија наука био од 1926. до 1931. године.

Области у којима је овај вансеријски интелектуалац дао свој допринос није лако ни набројити - право, историја, књижевност, политика, дипломатија... Први Слободан у српском народу сматрао је да је дужност сваког јавног делатника да свој патриотизам и практично искаже, па је Јовановић био и оснивач Српског културног клуба, министар, председник владе...

У новије време, својом ерудицијом, свестраношћу и истинском бригом за положај српског народа, међу челницима САНУ издвојио се Дејан Медаковић (1999. до 2003). Врстан историчар уметности, вероватно најбољи стручњак за барок кога смо имали, успешно се опробао и као писац, песник, ликовни критичар и упорни чувар националног блага.

АКАДЕМИК НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

У КРУГУ изузетних личности које су у прошлости водиле Академију наука свакако је и Јован Ристић, државник, дипломата и историчар. Уз Илију Гарашанина и Николу Пашића, Ристић се сматра највећим државником Србије 19. века. Био је оснивач и вођа Либералне странке и свакако доминантна политичка фигура домаће политике од 1868. до 1893. Обављао је и дужност краљевског намесника, а Кнежевину Србију је заступао на Берлинском конгресу, на коме је Србија стекла пуну независност.

Препоручујемо

Култура

0 1

КЊИГА УГРАЂЕНА У ТЕМЕЉ АКАДЕМИЈЕ: САНУ брине о најсвеобухватнијој научној библиотеци српског народа

19. 11. 2021. у 19:45

Култура

0 0

ЧУВАР ЖИТИЈА И СТАРИХ АКАТА: Архив Академије наука пуних 180 година сакупља грађу драгоцену за српску историју

19. 11. 2021. у 14:30

Култура

0 0

РАДНО ПОД КУПОЛАМА ПАЛАТЕ: Укупно 132 члана организују стотине научних скупова, изложби, концерата

19. 11. 2021. у 21:30

Култура

0 4

РИЗНИЦА НАЦИОНАЛНИХ УМЕТНИЧКИХ ДРАГОЦЕНОСТИ: Палата Академије у Кнез Михаиловој улици чува и драгоцени фонд слика и скулптура од значаја

19. 11. 2021. у 20:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације