КЊИГА УГРАЂЕНА У ТЕМЕЉ АКАДЕМИЈЕ: САНУ брине о најсвеобухватнијој научној библиотеци српског народа

В. Н.

19. 11. 2021. у 19:45

ЈУБИЛЕЈ Академије је и јубилеј Библиотеке САНУ - јединствене ризнице коју чини милион и по наслова књига, публикација и научних радова.

КЊИГА УГРАЂЕНА У ТЕМЕЉ АКАДЕМИЈЕ: САНУ брине о најсвеобухватнијој научној библиотеци српског народа

Фото Игор Маринковић

Рођена је 1841. године, а прве књиге новој установи српског народа поклонио је писац, издавач и просветни радник из Темишвара Димитрије Пантелејевић Тирол. Његових првих 14 књига биле су семе које је вишедеценијским преданим радом запослених у овој установи, умножено до нивоа највеће српске научне библиотеке, која непрекидно расте и развија се.

У континуитету ширења фондова Библиотеке САНУ, њен управник академик Миро Вуксановић види цивилизацијски раст водеће националне куће српске науке и уметности.

- Библиотека је била и остала у самом темељу Академије - истиче Вуксановић и подсећа на дуг пут стварања ове установе која пуних 180 година ради на остварењу своје мисије у нашем народу.

Академијина библиотека, од свих библиотека у Србији, поседује највећу збирку страних књига, а процењује се да је према величини књижног фонда четврта библиотека у Србији. Фонд је највећим делом настао разменом са страним научним установама. Издања размењује са око 700 страних академија, универзитета и сродних институција у земљи и иностранству. Своје збирке увећава и откупом, поклонима и куповином па се годишње фонд увећа за око 6.000 публикација.

Посебно су вредне личне библиотеке академика међу којима је и легат Марка Ристића, Фото Д. Миловановић

У Библиотеци САНУ се прикупља документација о свим члановима САНУ од 1841. године до данас. Документација обухвата податке о члановима, од фотографије и потписа, преко реферата за избор у чланство, до биографије и библиографије. У документацији се чува и литература о члановима као и друга документација у вези са њиховим животом и радом. На основу тих података могуће је припремити различите публикације и текстове о САНУ и њеним члановима. Та грађа је доступна корисницима у просторијама Библиотеке САНУ.

- Жеља нам је поводом јубилеја да књига ипак не остане пасторка модерног доба и најезде опште дигитализације, при чему се понегде не зна да дигитална копија штити оригинал, а да га не може заменити, да нико не јемчи колико електронска верзија може да траје, да су све претпоставке неизвесне, да поуздано знамо да папир ако га пазимо може да траје вековима, да је то мера и за пергамент и за друге давно проверене подлоге штампаних или другим начином отиснутих слова, да можемо мењати микрофилмове, дискове, траке и друге носиоце слике и звука, али да никад не можемо заменити читање и истину да је живот књиге у читању. Књига без читања ћутљива је као камен - подсећа Вуксановић.

Изузетно драгоцен део фонда Библиотеке представљају посебне библиотеке и збирке.

Збирку старих и ретких издања чини 3.500 наслова. У 40 посебних библиотека налази се око сто хиљада публикација, док посебну целину чине књиге из библиотеке Вука Караџића. У оквиру Библиотеке налази се и фототека у којој се чува око 10.000 фотографија чланова САНУ и њених претходница.

Када је реч о раритетним издањима чуваним у Библиотеци САНУ, незаобилазан је помен две инкунабуле из 15. века, пореклом из млетачких штампарија, као и србуље "Триод цветни" (Пентикостар) јеромонаха Мардарија из 16. века. Из ризнице Академије незаобилазна су и страна дела из 16. и 17. века - Петраркини "Сонети", књига о Скендербеговом отпору османској власти, франкфуртско издање о Византији, Турској и исламском свету, као и венецијанско издање Марка Марулића, односно књига Дубровчанина Мавра Орбина. У овом фундусу су и штампана издања из 17, 18. и 19. века, као и комплети старе и ретке периодике, календара, новина, географских карата...

Фото Б. Субашић

Једна од кључних тачака у раду Библиотеке САНУ наступила је 2017. године оснивањем Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију, као резултат препознавања значаја дигитализације културног наслеђа. Овај потез управе САНУ омогућио је реализацију за ново време и те како значајног пројекта "Дигитална бибилиотека САНУ". Прва фаза овог посла обухватила је инкунабуле, књиге из поклона Димитрија Тирола, Вукову библиотеку и део збирке старе српске књиге. Дигитализовано је више од 500 издања, са амбициозним планом да се овај подухват настави.

Академик Миро Вуксановић, Фото Соња Суоцки Јегдић

БЕСЕДЕ АКАДЕМИКА МЕЂУ КОРИЦАМА

БИБЛИОТЕКА САНУ покренула је више серија посвећених беседама академика. Управо ових дана, у години јубилеја, промовисане су прве две књиге приступних беседа српских академика, које су изговорене до 1914. године.

- Читањем приступних беседа српских академика из 19. и с почетка 20. века, од оснивања Академије до Првог светског рата, у двема књигама не враћамо се онима којих нема, напротив, враћамо се себи, јер је реч о људима, који су нам своја научна и уметничка остварења оставили као темељ и узор, као оно у чему запажамо одакле смо кренули, где смо стали и којим путем би требало да идемо - каже уредник едиције приступне беседе академика, Миро Вуксановић.

Он каже да се овим несвакидашњим књигама повезује традиција и наше доба:

- Реч је о континуитету који је природан тек онда ако је сваки следећи нанос бољи од претходног. Објављивање ових беседа на једном месту има виши значај од стварања зборника радова. То је заправо побеђивање заборава, великог човековог непријатеља и подсећање наследницима да смо умели да се одужујемо прецима.

НА ПОКЛОН ЛИЧНИ ФОНДОВИ

ИЗУЗЕТНУ вредност фонда Библиотеке САНУ има око 40 посебних библиотека у којима се чува око 110.000 јединица књижне и некњижне грађе. Реч је о целинама добијеним тестаментима, откупом или на поклон, а њихови власници били су махом академици, као и други књижевници, уметници, научници, културни посвећеници...

Многе од ових целина имају својства културног добра. Посебан печат дају личне библиотеке чувених стваралаца. Међу њима су Мика Алас, Милан Јовановић Батут, Милутин Миланковић, Валтазар Богишић, Дејан Медаковић, Виктор Новак, Васко Попа, Данило Киш, Бранко Ћопић, Марко Ристић, Милан и Војислав Грол, Динко Давидов, владика Сава...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ТИТО ТРАЖИО БАТИ ДА МУ ИСПРИЧА ВИЦ О ЊЕМУ: Овај одговор је добио од глумца (ВИДЕО)