РИЗНИЦА НАЦИОНАЛНИХ УМЕТНИЧКИХ ДРАГОЦЕНОСТИ: Палата Академије у Кнез Михаиловој улици чува и драгоцени фонд слика и скулптура од значаја

ПАЛАТА Српске академије наука и уметности једна је од најбогатијих уметничких ризница српског народа.

Фигура "Две музе" Ђорђа Јовановића доминирају улазним холом палате САНУ, Фото Драган Миловановић

Репрезентативно здање Академије, саграђено у духу сецесије и необарока, јединствен је музеј у коме се чувају десетине врхунских дела домаћих уметника.

Архитектонска лепотица у Кнез Михаиловој 35 и сама је уметничко дело, богате и бурне историје. Подигнута је на парцели коју је још кнез Михаило Обреновић донирао у просветне сврхе. Идеја о подизању репрезентативне зграде датира још из 1887. године, али је пројекат Дома бесмртника направљен тек 1912. а први ашов заривен 1914. године. Избијање Првог светског рата прекинуло је изливање тек освећених темеља, да би градња била довршена тек у новоствореној држави. Коначан изглед палата је добила тек 1924. године, када су неимари чувене фирме Матије Блеха из Прага завршили и последње детаље на новом украсу центра Београда.

На прозорима су стакла која су осликали Младен Србиновић и Бранко Миљуш, Фото Драган Миловановић

Палата Академије својом естетиком и монументалношћу била је снажан одјек бечке и париске архитектуре. То се посебно односи на решење њеног пасажа, који ће убрзо затим - издавањем локала и усељењем трговаца, угоститеља и пословних људи - постати један од центара друштвеног живота престонице. Ова јединствена зграда постаће истински дом академика тек после реконструкције пројекту архитекте Григорија Самојлова 1953. године.

Дух уметности краси палату САНУ већ од самог улаза, преко ентеријера, све до куполе и богате фасадне декорације.

Фреска "Уметност" Мила Милуновића, Фото Новости

Скулпторалну декорацију палате у вештачком камену изводило је предузеће "Сунко и Јунгман". У нижој зони крова распоређена је централна алегоријска скулпторална композиција, изнад фасаде у Кнез Михаиловој улици, са богињом победе Ником на прамцу брода која овенчава две мушке полулежеће фигуре. Леви акт је фигура старијег, брадатог, гологлавог мушкарца који се ослања на точак - идентификован као персонификација индустрије, док је десни акт младића - Меркура са шлемом на глави - идентификован као персонификација трговине.

Фото Новости

Под кровом највише националне куће знања смештене су слике, скулптуре, уметнички предмети чији су аутори махом некадашњи и актуелни академици. То је само део стваралаштва "бесмртника" који су свако у својој области оставили дубок печат у националној култури.

Импресивним холом палате САНУ домира скулптура "Две музе", чија је симболика нераскидиво везана за концепт националне академије. Вајар и академик Ђорђе Јовановић оваплотио је своју уметничку визију куће чији је био члан кроз фигуре двеју грација, које у рукама држе књигу и сликарску палету и заједно симболизују две области стваралаштва које Академија под једним кривом обједињује - науку и уметност.

"Доситеј", Петра Убавкића, Фото Д. Миловановић

Ефектна и импресивна скулптура у подножју двоструког степеништа којим се излази на више спратове здања само је делић уметничког блага које баштини, чува и повремено излаже Српска академија наука и уметности. Шетња кроз ходнике, канцеларије и ауле Палате САНУ сведочи и богатство дела њених чланова. Међу најимпресивнијим делима која красе Академију сигурно су витражи и фреске Свечане сале Академије.

Мотиви науке и уметности поново се срећу изнад улазних врата пленарне сале, али у форми монументалних фресака великих димензија, чији су аутори Мило Милуновић и Петар Лубарда. Ова дела настала су педесетих година 20. века, када је Управа САНУ од двојице чланова наручила израду уметничких решења за репрезентативне површине највеће просторије Палате.

"Оклопник" Светислава Арсића Басаре, Фото Д. Миловановић

По сличном моделу, пола века касније, наручени су и витражи за прозоре исте просторије.

По нацртима Младена Србиновића 2004. и 2005. године постављена су репрезентативна витражна дела: "Путовање између лука и љубичице", "Софија - логос", и "Растко". Исти уметник неколико година раније осмислио  је и витраже за седам прозора просторије на другом спрату, из које се улази у Свечану салу. Ту су своје место нашла дела "Братство језика", "Грађење", "Народна уметност", "Плодови са змијом и ускршњим јајима", "Учитељ"...

Тиме је на најбољи начин настављена традиција постављања витража у САНУ, коју је започео још послератних година уметник Бранко Миљуш, својим делима која красе приземље и улазни хол зграде САНУ.

"Његош", Ивана Мештровића, Фото Новости

Сакупљање уметничких дела прати Академију од њених прапочетака. Као прва кућа националног знања јужно од Саве још Друштво србске словесности бавило се између осталог и сакупљањем уметничких дела. Ова пракса пробуђена је најпре стварањем збирке старина - рукописа, новца и докумената, да би потом била настављена сликама и скулптурама.

Уметничка дела су, као и библиотека и архивска грађа, полако улазила у посед Друштва србске словесности и Српског ученог друштва, који су претходила Српској краљевској академији основаној 1886. године "под заштитом краља Србије" Милана Обреновића. Академија је наслеђивала и сакупљене фондове Друштва, али и подстицала рад својих чланова уметника.

Друштво је 1868. формулисало и писану препоруку да се набављају уметничка дела, организују изложбе, као и да се подигне споменик гуслару Филипу Вишњићу. Сликар Стева Тодоровић добио је задатак да попише слике у јавним збиркама у Музеју и збирци кнеза Милоша у Топчидеру.

"Вук Караџић", рад Ђоке Јовановића, Фото Д. Миловановић

У депоима националне куће науке и уметности од тада до данас нашле су се десетине слика, графика, цртежа и скулптура највећих српских уметника, који су од послератног доба заведени у посебну Уметничку збирку САНУ. Радови сликара и вајара, понекад наменски набављани за поједине просторе зграде САНУ, изложени су у ентеријерима где се одржавају састанци и остварују научни и уметнички пројекти.

Улазни хол краси биста Јована Стерије Поповића, једног од оснивача Друштва србске словесности, рад Риста Стијовића, а свечану салу попрсје првог председника Српске краљевске академије Јосифа Панчића, рад Ђоке Јовановића. У предворју Свечане сале, налазе се скулптуре српских просветитеља и књижевника - Доситеја, рад Петра Убавкића, Вука (рад Ђоке Јовановића) и Његоша (рад Ивана Мештровића). У сали Председништва изложени су портрети истакнутих академика и добротвора Академије - рељефи Ђоке Јовановића и Петра Убавкића, као и Пупинов портрет, дело Стевана Алексића.

Фото Драган Миловановић

Одељење медицинских наука САНУ прикупило је најпотпунију галерију портрета својих чланова, а Одељење ликовне и музичке уметности поседује читав мали музеј репрезентативних радова његових чланова. Радови академика су и у салону Академијиног клуба, а здање САНУ чува и комплетан легат Олге Јеврић.

Јединствена ризница слика чији су аутори академици, а о којој и данас бригу води САНУ, 2011. године приређена је изузетно посећена изложба. Пред љубитеље уметности тада је изложен низ дела која нису често излагана, а чији аутори чине крем српског сликарства 19. и 20. века.

У овом фонду се налазе изузетно успеле скулптуре "Напуштена", Ђорђа Јовановића из 1907, као и "Скулптор" Томе Росандића из 1930. године, али и препознатљиво попрсје Јосипа Броза Тита, рад Антуна Аугустинчића.

Квалитет и углед колекције слика САНУ показују уља Паје Јовановића "Мачевање", слика која је у свим монографијама посвећеним овом уметнику. Ту је и "Поглед са балкона - Карабурма" Уроша Предића, портрет Тинке Ковачић Марка Мурата, "Мртва природа са глобусом" Ђорђа Андрејевића Куна и "Море" Мила Милуновића.

ИЗЛОГ СРПСКЕ УМЕТНОСТИ

МЕСТО најрепрезентативнијих изложби на коме се дуже од пола века промовише српска уметност је Галерија САНУ.

Ова јединица Академије основана је 1968. године и она чини јединствени излог српске уметности. Организујући изложбе из различитих области, чувајући уметничка дела из фонда Уметничке збирке САНУ и одржавајући концерте, Галерија води главну реч у животу престонице.

У сарадњи са одељењима САНУ и најистакнутијим стручњацима из различитих области, до данас је приказано готово 300 поставки. Галерија је повремено домаћин изложбама других институција из земље и иностранства, а поједине изложбе у организацији Галерије САНУ гостују у галеријама у Србији и изван земље.

За сталног одговорног уредника едиције Галерија Српске академије наука и уметности, покренуте 1968. године, изабран је Недељко Гвозденовић, а Иван Табаковић је давао графичка решења монографија - каталога изложби. Уредници су данас управници Галерије, а у оквиру серије штампано је више од 140 публикација. Подсерија едиције Галерије, под називом Изложбене свеске, објављује се од 1974. године.

БОНУС ВИДЕО: "ФТ1П" даје одговор, како да оснујете предузеће?

Препоручујемо

Култура

0 1

КЊИГА УГРАЂЕНА У ТЕМЕЉ АКАДЕМИЈЕ: САНУ брине о најсвеобухватнијој научној библиотеци српског народа

19. 11. 2021. у 19:45

Култура

0 0

ЧУВАР ЖИТИЈА И СТАРИХ АКАТА: Архив Академије наука пуних 180 година сакупља грађу драгоцену за српску историју

19. 11. 2021. у 14:30

Култура

0 0

КУЋА ЗНАЊА И СВЕТЛО ДУШЕ НАРОДА: Српска академија наука и уметности обележава важан јубилеј

19. 11. 2021. у 14:11

Култура

0 0

ОБЕЛЕЖЕНО 180 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА: Концерт на Коларцу за јубилеј САНУ

18. 11. 2021. у 23:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације