ДЕЦЕНИЈЕ су прошле од краја Другог светског рата, а да се о оној "другој страни" историје у Црној Гори и даље ћути или се једва, кроз ретке примере, нешто каже. Посебно је велом тајне заоденуто подручје Дурмитора, које кроз историјска истраживања покушава да осветли професор др Радоје Караџић, чија је књига са овом тематиком у припреми. Он за "Новости" каже да је у дурмиторском крају у прошлости било много разарања, убијања од стране разних непријатеља, али страдање у Другом светском рату је нешто посебно - крвавије и болније.

Коментари (4)

Rašo

20.03.2022. 09:56

Много је мотива да се злочини комуниста и даље скривају. У овом случају је важан и детаљ да је у тим злочинима учествовао и "велики" друг Моша Пијаде давши свој допринос "класној борби" лично убивши неколико десетина људи. За укупну причу је пресудна чињеница, док се званичном представнику државе Д. Михајловићу не зна ни за гроб дотле непознати самозвани вођа почива у маузолеју. Тек када се те чињенице промене знаћемо да комунисти нису на власти и да можемо утврђивати чињенице у вези са комунистичким злочинима!

Blagojevic Milovan

20.03.2022. 10:20

Moji su sa Žabljaka i neki bili u partizanima a neki u četnicima. Ali i jedni i drugi su tvrdili da je ustanak krenuo spontano bez obeležija i da je gospodin Karadžić u pravu. Na tom groblju je sahranjen moj stric Slobodan. Ajde sada mi naslednici da lepo zavrśimo sa tim ratom jednom za uvek. Neka se dozvoli familijama da naprave obeležija za svoje . A oni koji nemaju familiju viśe, neka opśtina napravi zajedničku spomen ploču bez oznaka pripadnosti pokretima. Pa ti svi ljudi su naśa familija sa obe strane.njihova generacija je skoro sva otiśla, ajde da zavrśimo to ljudski. Pa neka svako svome može da donese čveće i upali sveću. Pa ti ljudi su živeli zajedno generacijski spajali se u familije, povezivali se prijateljstvom. Rat ima svoja pravila, i on je neśto užasno. I bio je za obe strane i ceo narod. A posebno tako male celine kao śto je Durmitorski kraj. Ajde živeli. Pozdrav.