ГРОБОВИ ЧЕКАЈУ ОБЕЛЕЖЈЕ: Дурмиторци страдали од руке комуниста и данас заогрнути велом тајне

ДЕЦЕНИЈЕ су прошле од краја Другог светског рата, а да се о оној "другој страни" историје у Црној Гори и даље ћути или се једва, кроз ретке примере, нешто каже. Посебно је велом тајне заоденуто подручје Дурмитора, које кроз историјска истраживања покушава да осветли професор др Радоје Караџић, чија је књига са овом тематиком у припреми. Он за "Новости" каже да је у дурмиторском крају у прошлости било много разарања, убијања од стране разних непријатеља, али страдање у Другом светском рату је нешто посебно - крвавије и болније.

Крај жабљачке цркве сахрањени противници комуниста / Фото Приватна архива

- Према до сада прикупљеним подацима, у дурмиторском подручју у грађанском рату и револуцији 1941-1945. године, погинуло је 3.242 виђених људи овог краја. Већина жртава из рејона Жабљака сахрањена је испред жабљачке цркве, на Видовдан, 28. јуна 1942, уз опело, кандила и воштанице. Изнад сваког сандука постављен је крст са именом и презименом покојника. Уласком партизана у Жабљак у јесен 1943. са гробова су уклоњени крстови, а неколико година касније нове власти су наредиле да се гробови заравнају. Поред цркве на Жабљаку, дакле, постоји оно што се назива масовна гробница. Од тада па до данас, гробница је остала необележена, али се на том месту нико не сахрањује, јер Жабљачани знају да су ту посмртни остаци пострадалих суграђана - каже Караџић.

Више од осам деценија постоји дилема ко је први у том крају запалио искру побуне 1941, да ли комунисти или националисти.

- Истина је да нису ни једни ни други дигли тај оружани отпор, него да је он дигао њих! Потпунији одговор би могао да буде - сви они који су пре рата говорили "Боље гроб него роб", сви они који су учествовали у дизању устанка после окупације. Не треба одгонетати, ко је први од двојице вођа дао наређење да се диже на оружје. То су урадили многобројни трупни официри који су српске регруте упућивали кући са пушком и наређењем да је одложе на сигурно место. Тако је на хиљаде људи из војске стигло кућама са оружјем и наређењем да га сачува за даљу борбу. То је био пресудан фактор, јер нема дизања устанка без залиха оружја - појашњава наш саговорник.

У ослобађању Жабљака, Шавника, Брезана, Горанска, Трсе, сав народ је устао као један. Тада још није било изражених подела на четнике и партизане. Све су се ове борбе водиле под националном тробојком, подсећа Караџић, наглашавајући да су и у дурмиторском срезу, као и у осталим, до октобра 1941. уместо четника и партизана постојали само борци за слободу.

- Размимоилажење између два устаничка покрета вребало је од почетка, али је постало видљивије када је немачка војска изгубила пред Москвом. Московска победа Црвене армије у зиму 1941. створила је расцеп, најпре у вођству оба покрета, а касније у целом народу. После седнице ЦК КПЈ 7. децембра 1941. у Дренови код Нове Вароши, Тито даје упутства својим снагама за претварање "империјалистичког рата" у "класни рат против домаће буржоазије" како би се сва власт дала у руке пролетаријату и сиромашном сељаштву - истиче Караџић.

Додаје да је вођство четничког покрета оцењено као реакционарни великосрпски центар јер се у њему ствара сутрашњи главни непријатељ разбијању Краљевине Југославије и комунистичкој револуцији. После овога ће уследити комунистички терор, "слање богу за курира" невиних људи, за који је теоријску основу дао Едвард Кардељ. Црвени терор је погодио све у које се сумњало да су ближи српским националним циљевима.

- У складу са закључцима партијског саветовања, приступило се прављењу спискова потенцијалних противника за ликвидацију. То ће резултирати убиствима више националних радника, обичних и недужних људи, углавном без суда и пресуде - констатује Радоје Караџић.

САХРАЊЕНИ У ДВА РЕДА

КАДА се уђе на главну капију гробља, после пет-шест метара на левој страни налази се правоугаони простор где су у два реда сахрањени: Периша и Наод Џаковић, Јања и Раде Бојовић, Миливоје Томић (пренет касније), Тодор и Божана Томић, Вељко и Драгутин Драго Дурковић, Ђорђије Милић, Секуле Јауковић, Илија Симићевић, Видак, Живко и Гојко Вуковић, Сава Џаковић, Душан и Бошко Караџић (пренети касније), Мирјана Делић, Благота Шњегота, Павле Шкорић, Анђа Зековић Анђелић, Милош Мидо Алексић, Филип Бучалина, Перо Вуковић.

- Тих дана на територији општине Жабљак стрељани су и Илија Ристић, Нинко Анђелић, Томо Милићевић, Никола Анђелић, Маринко Чакић, Сулумија Двожак и Илија Двожак - подсећа Караџић.

Препоручујемо

Друштво

1 3

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЦРНУ ГОРУ РАСРБЉАВАЛА И КОМИНТЕРНА: Како је династички сукоб у суседној држави претворен у национално питање

29. 08. 2021. у 15:00

Црна Гора

0 7

ПОД ЛОВЋЕНОМ ЗА 8 ВЕКОВА 56 ВЛАДИКА: Јован Маркуш, истраживач историје цркве, једина епископија чији континуитет није прекидан од оснивања

29. 08. 2021. у 11:00

Црна Гора

3 0

ПОСТОЈАЛА ЈЕ ЦРНА ГОРА И ПРЕ ЂУКАНОВИЋА: Зоговић разоткрио Милов пројекат политичко-идентитетског инжењеринга

20. 05. 2021. у 17:08

Црна Гора

0 21

КОМИТИ БИЛИ БОРЦИ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ СА СРБИЈОМ: Директор Института за српску културу у Никшићу о заблудама везаним за црногорске побуњенике

25. 04. 2021. у 13:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације