Profesori u plastenicima odmenili đake

- U školi radim 22 godine, a kod kuće imam plastenike, tako da mi je ovaj posao ušao u krv. I kada su đaci bili u školi, radio sam sa njima, da im pokažem kako treba da rade, pa mi ništa nije palo teško. Pikirao sam povrće, rasađivao, postavljao folije, okopavao krompir i luk. Ovo je ozbiljna ekonomija, koja obezbeđuje hranu za đake.

Ostavimo po dve-tri tone turšije, desetak tona kupusa... - kaže profesor povrtarstva i rukovodilac sektora za ratarstvo i povrtarstvo Dejan Milosavljević, i dodaje da su čak pravili i koncentrat za životinje.

Ni profesoru ratarsko-povrtarske grupe predmeta Oliveru Tomiću nije bilo teško da radi, jer i kod kuće uzgaja povrće, doduše u manjem obimu. On je bio zadužen i za zaštitu, navodnjavanje i prihranu.

- Svi zaposleni su ovako radili i u vreme NATO bombardovanja, kada su seno sakupljali ručno jer nismo imali modernu mehanizaciju koju sada imamo, kao i u vreme poplave 2014. godine. U Srbiji smo najveća škola ove vrste sa domom, kapaciteta 450 učenika. Glavna karakteristika je spoj teorije i prakse, po čemu smo u samom vrhu škola u Srbiji. Pratimo tehnološki razvoj, sprovodimo inovacije u nastavi. Trećina zaposlenih završila je ovu školu. Među nekadašnjim đacima dosta je doktora nauka, profesora na fakultetima, a mnogi učenici su se vratili na svoja domaćinstva i razvili ih na pravi način - zaključuje direktor Zoran Radosavljević, dodajući da ove godine prvi put upisuju đake za zanimanje kuvar.

PROIZVODE SVU HRANU ZA DOM

Škola raspolaže sa 140 hektara zemlje, od kojih je sedam pod voćem i tri pod vinogradom. Na najvećem delu ekonomije zastupljene su ratarske kulture koje čine hranu za životinje, a povrće se uzgaja u plastenicima. Škola ima 20 muznih krava, 40 junadi, teladi i bikova u tovu, 14 krmača, 30 ovaca i oko 500 koka nosilja. Sva proizvodnja je usmerena ka domu učenika. Pored zimnice i džemova, đaci su počeli da prave sir i jogurt. Viškove proizvoda, ali i rasada, prodaju zaposlenima i trećim licima.