DEKA Aleksandar Stojanović ima 102 godine i najstariji je Leskovčanin. Simpatije javnosti ponovo je nedavno osvojio odlukom da lokalnoj samoupravi pokloni 200.000 dinara da bi se u vreme epidemije solidarisao sa onima kojima je pomoć najpotrebnija. On je već nebrojano puta pokazao humanost. Poslednji put u vreme poplava 2014, kada je donirao sredstva onima koji su sve izgubili u toj elementarnoj nepogodi, a prvi put kada je bio uz postradale u zemljotresu u Skoplju. Donirao je i sredstva za izgradnju Hrama Svetog Save.

Deda Aca veruje da mu briga za druge i to što, s vremena na vreme, podeli ono što ima sa ljudima kojima je pomoć najpotrebnija, produžava život. Veli i da ga to čini srećnim.

- Nemam mnogo, ali i ono malo što imam nekome može mnogo da znači - priča ovaj vitalni starina. - Uvek sam se time vodio u životu. Trudio sam se da pomognem kada god sam mogao, pa tako i sada. U samoći često razmišljam kako bih mogao da i u ovim godinama budem od koristi. Dobročinstvo mi je najveća hrana, a donosi mi spokojstvo.

Već 15 godina, od kada mu je supruga preminula, živi sam. Preventivne mere radi zaštite od virusa, kaže, nisu mu teško pale, jer je navikao na samoću. Pridržava se svih mera stručnjaka, mada bi rado izašao u svoju rutinsku svakodnevnu šetnju. U ovim danima kada se Srbija bori sa koronom, deda Acu nisu zaboravili čelnici lokalne samouprave. Lično ga je posetio i gradonačelnik Goran Cvetanović.

- Takvi primeri dokazuju da imamo divne ljude i siguran sam da je Oktobarska nagrada koju smo mu dodelili otišla u prave ruke - kaže gradonačelnik. - On nije samo primer humanosti, nego i pozitivnog stava prema životu, elana i volje i na njega svi treba da se ugledamo - zaključio je gradonačelnik.


RUČAK U VREME VEČERE

DEDA Aca je poznati zanatlija koji se do penzije, punih 38 godina, bavio izradom narodnih nošnji u svojoj radnji u centru grada. Posao je započeo 1936. godine, uz pomoć novca osvojenog na lutriji. Od svog rada se skućio, kaže da je mnogo radio i često ručao u vreme večere.