KADA su pre devet godina odlučili da se udruže, ratari sela Vinarce, kod Leskovca, nisu ni sanjali da će postati jedna od najuspešnijih kompanija Jablaničkog okruga. Zemljoradnička zadruga "Zelena zvezda" svežim povrćem snabdeva domaće trgovinske lance, a od hiljadu tona povrća godišnje, petinu izveze u Francusku. Od početnih 70 ari pod plastenicima, danas sade na više od 10 hektara.

Trud ovih zadrugara prepoznao je Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, ali i idejni tvorac misije oživljavanja srpskih sela i zadrugarstva. "Zelena zvezda" je dobila bespovratnu pomoć od 10,4 miliona dinara. Novac im je dodeljen u okviru Programa ravnomernog regionalnog razvoja, za ekonomski podsticaj novim zadrugama i investicionim projektima. Po rečima Đorđa Micića, direktora Zadruge, uz ovaj "vetar u leđa" povećali su proozvodnju za 20 odsto.
"Zvezdaši" oklupljaju 6 proizvođača i oko 60 kooperanata. Dobijenu pomoć uložili su u nabavku traktora, kalibratora za sortiranje okruglih plodova povrća, kao i mašine za pakovanje povrća i gotovih proizvoda i ubrizgavanje đubriva. Kompanija se bavi isključivo ratarstvom - proizvodnjom svih kultura povrća, i u sezoni zapošljava i 20 dodatnih radnika dnevno. Zadrugari na 15 hektara zatvorene i otvorene površine pod povrćem - paradajzom, paprikom, krastavcima, zelenom salatom, spanaćem i drugim povrćem proizvedu više od 1.000 tona godišnje.

- Ova pomoć nam je mnogo značila, jer nam je kompjuterizovana prehrana biljaka smanjila utrošak hrane, a povećala kvalitet - kaže Micić. - Osim toga, uređaj za kalibraciju izdvaja savršene plodove, koje uglavnom izvozimo, a plasman kompletne robe je ugovoren sa domaćim trgovinskim lancima. Pakovanje paradajza nam je olakšano, skratili smo vreme za taj deo posla jer smo pre toga ručno odvajali paradajz po gramaži i to nam je odnosilo puno vremena.

PROČITAJTE JOŠ: Farma krava ispod oblaka



Po rečima našeg sagovornika, u početku je bilo teško, jer je jedna od najlošijih godina za zemljoradnju bila baš 2011, nesposredno posle osnivanja zadruge. Na 10 hektara zakupljene državne zemlje, šest zadrugara pokrenulo je proizvodnju povrća i rešilo da ne odustane - podigli su kredit od 60.000 evra. Svake naredne godine rasla je i proizvodnja u zadruzi, a kredit otplaćen u roku, za pet godina. Svako od zadrugara ima i sopstvenu proizvodnju na svom imanju, pa i to povrće plasiraju preko zadruge, a kupili su stari objekat "Mesokombinata" i potpuno ga renovirali. Imaju još mnogo planova.
velika moć udruživanja

NA primerima ovakvih zadruga praktično vidimo efekat naših ulaganja - kaže Krkobabić. - To je jasan znak da moramo da nastavimo da ulažemo u poljoprivredu, u zadruge, u srpskog seljaka. Projekat "500 zadruga u 500 sela" prevazišao je sva naša očekivanja. Pokazao je da ono što ne može pojedinac može udruženje. Srbija je pokazala da je rešena da vraćanje života na selo pomogne konkretnim sredstvima.