Spone svih ljudi i epoha

OD svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukršta najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo.

PROČITAJTE JOŠ - Ubijeni prvo mostovi

Ova misao nobelovca Ive Andrića odnosi se, naravno, i na mostove Novog Sada. Mada obale Dunava trenutno spajaju tri nova mosta, u istoriji Novog Sada bilo ih je gotovo petostruko više. Neki od njih bili su privremeni, drugi su sagrađeni kao trajni, ali su u ratnim ludilima razarani, pa opet obnovljeni. Ovih dana konture novih budućih mostova već se naziru u planovima.

PROČITAJTE JOŠ - Novi most spaja auto-put sa brzom saobraćajnicom

Najtužniji period, period bez mostova, zadesio je Novi Sad 1999. godine kada su NATO avioni u svega 26 dana razorili sva tri mosta - Varadinski, Most slobode i Žeželjev most.

Najpre je stradao Varadinski most, miljenik Novosađana, kojeg je karakterisala jednostavna rešetkasta gvozdena konstrukcija. Rušenje simbola Novog Sada, starog 55 leta, koji je upamtio rađanje novih ljubavi u svojoj blizini, dogodilo se poput neslane šale - 1. aprila u 5.05.

Da ironija bude oporija, te 1999. godine razmišljalo se o njegovom podizanju na propisnu visinu, ali je i taj plan - pao u vodu.

Neposredno posle bombardovanja 1999. godine, Novi Sad je dobio dva mosta. Podignut je montažno-demontažni drumsko železnički most, zatim i Varadinski most, koji je elegantnim lukom povezao obale Dunava, na mestu nekadašnjeg čeličnog mosta i sa osloncem na njegove stare stubove.

Pušten je u saobraćaj septembra 2000. godine pod imenom Varadinska duga, a potom je preimenovan u Varadinski most.

Varadinski most srušen 1999.

Varadinski most sagrađen 2000.

"ŽEŽELj" NAJVAŽNIJA INVESTICIJA

NEDAVNA anketa pokazala je da Novosađani smatraju Žeželjev most apsolutno najvažnijom incvesticijom u ovom gradu, a podršku su dobila tri buduća mosta. Činjenica da su u istoriji često gubili svoje mostove, žitelji ovog grada u svojoj svesti su učvrstili spoznaju o značaju ovih građevina.

Žeželjev most srušen 1999.

DEMONTIRAN I USKLADIŠTEN

MONTAŽNO-DEMONTAŽNI most "MD 88", koji je izgrađen ubrzo posle rušenja Žeželjevog mosta u NATO bombardovanju 1999, demontiran je i uskladišten na prostoru ranžirne stanice u Novom Sadu, prema zahtevu investitora "Infrastrukture železnice Srbije". Neka stoji, zlu ne trebalo.

Žeželjev most obnovljen 2018.

MOST SLOBODE SRUŠEN 1999. A OBNOVLjEN 2005.

MOST slobode, drumsko-pešački most, remek-delo akademika prof. dr Niklole Hajdina, otvoren je za saobraćaj 23. oktobra 1981. godine. U to vreme je bio svetski rekorder u kategoriji mostova sa kosim zategama. Bio je dugačak 1.382 a širok 27,68 metara. Ovu ogromnu konstrukciju iznad vode su držala 23 stuba - nosača. Most bi dočekao punoletstvo da ga NATO bombarderi nisu svojim otrovnim tovarom prekinuli napola 3. aprila u 19.58.

Rekonstrukcija Mosta slobode započeta je 2003. i trajala je dve godine i 22 dana. Novi Most slobode koštao je 40 miliona evra. Pušten je u saobraćaj oktobra 2005. godine.

Most slobode srušen 1999.

Most slobode obnovljen 2005.

ŽEŽELjEV MOST SRUŠEN 1999. A OBNOVLjEN 2018.

ŽEŽELjEV most čijim je padom pod NATO bombama Novi Sad postao grad bez mostova, srušen je 26. aprila 1999. u 1.20 pošto je prethodnih nekoliko dana odolevao projektilima. Most, mučenik i heroj, arhitektonsko delo Branka Žeželja, sagrađen je 1961. godine i zvanično nazvan Most bratstva i jedinstva, 38 godina docnije pogođen je s najmanje 15 NATO projektila, pre nego što je beznadežno završio u dubinama Dunava.

Na istom mestu prošle godine završena je obnova novog mosta koji još nije dobio zvanično ime, ali ga Novosađani i dalje zovu "Žeželj". Svečanošću na sredini ovog novoizgraćenog železničko-drumskog mosta, 1. septembra 2018. godine, označen je završetak obnove mostova srušenih u NATO agresiji. Posle 19 godina, bačka i sremska strana Dunava kod Novog Sada najzad su ponovo trostruko premošćene.

Beli lepotan sa dva luka projektanta Aleksandra Bojovića, dugačak je 474, a širok 31,45 metara. Sadrži dva železnička koloseka, koji omogućavaju brzinu od 160 kilometara na sat za putničke i 120 kilometara na sat za teretne vozove.

Veliki luk novog "Žeželja", dužine 220 metara, bliži je novosadskoj strani Dunava. Mali luk dugačak je 180 metara i nadvio se nad petrovaradinskom stranom reke.