Najcrnja ekološka tačka Evrope je u Vrbasu, a izgleda se ne isplati čistiti je

Z. Rajić

subota, 07. 12. 2019. u 10:55

Најцрња еколошка тачка Европе је у Врбасу, а изгледа се не исплати чистити је

Foto G. Dobrilović

Posle izgradnje postrojenja u Vrbasu od 20 miliona evra, glavna briga njegova rentabilnost

U Vrbasu je posle osam godina konačno završeno Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda (CPPOV), ali briga nije skinuta sa vrata, jer je potrebno obezbediti rentabilno poslovanje ovog pogona, što zasad, zbog nedovoljnog broja korisnika, nije nimalo lako. Izgradnju CPPOV je sa više od 20 miliona evra finansirala EU kako bi se zaštitio Veliki bački kanal (VBK) i njegovi pobočni kraci, od kojih je jednim prošlog meseca doplovio industrijski otpad do kanala u Srbobranu i Bečeju i napravio nezapamćen pomor ribe.

Pročitajte još: Čiste kanal zatrovan teškim metalima, virusima i bakterijama

Optimalno funkcionisanje CPPOV uslov je da se pristupi čišćenju kanala kroz Vrbas, koji je, prema izveštaju Norveškog instituta za istraživanje voda, najcrnja ekološka tačka Evrope. Na filtere CPPOV, međutim, trenutno stiže svega 7.000 kubnih metara otpadnih voda, što je 24 odsto kapaciteta postrojenja.

- Za rad CPPOV do kraja 2019. po 10 miliona dinara obezbeđeno je iz opštinskih budžeta Vrbasa i Kule, a cilj je da se što pre utvrdi naknada koju bi korisnici plaćali za prečišćavanje otpadnih voda. U sistem naplate bila bi uključena javna komunalna preduzeća, kroz obračun svojih komunalnih usluga - kaže Ranko Mitrović, v. d. direktora JP "Prečistač Vrbas - Kula", međuopštinskog preduzeća, prvog takvog u Srbiji, formiranog za upravljanje CPPOV.

Pročitajte još: VELIKI BAČKI KANAL: Brišu crnu tačku

Mitrović ističe da je u CPPOV počela proizvodnja biogasa iz taloga koji se izdvaja iz otpadnih voda. Kako objašnjava, korišćenje biogasa štedi fiksne troškove CPPOV i time snižava cenu prečišćavanja, čiji bi varijabilni deo takođe mogao da bude umanjen, ali samo kad bi se povećao broj korisnika.

Predviđeno je da CPPOV preuzima otpadne vode sa kanalizacionih mreža u svim naseljima u vrbaskoj i iz Kule i Crvenke u kulskoj opštini. U Vrbasu, Kuli i Crvenki mreže su skoro završene, ali još mnoga domaćinstva nisu priključena, iako imaju prilike za to. Preostalo je da se kanalizacija izgradi u svih pet sela u vrbaskoj opštini, za šta se očekuje pomoć Republike i Pokrajine.

INDUSTRIJA ČEKA CENU

Održivost rada CPPOV najviše bi se osigurala kad bi se na centralni prečistač priključili veliki industrijski pogoni, poput "Karneksa", "Vitala" i "Medele" u Vrbasu ili "Jafe" i Šećerane u Crvenki. Mitrović kaže da u ovim fabrikama čekaju da se utvrdi cena prečišćavanja kako bi procenili da li im se isplati da otpadne vode usmeravaju ka CPPOV.

Komentari (1)

Miro

07.12.2019. 16:03

Vi bre gledate rentabilnost a ne zivotnu sredinu. Fabika za preciscavanje otpadnih voda je namenjena za zastitu prirode. A ove fabrike koje ste napomenuli bi morale da se prikljuce hteli oni to ili ne.a ne da govore ako im se isplati.Oni kao ne prljaju vodu. ha ha ha.