Sazidali majstori pola Pirota

PRIGRADSKO pirotsko selo Poljska Ržana, udaljeno desetak minuta od centra grada, organizovalo je izložbu grnčarije i keramike. Nekoliko desetina grnčara iz ovog i drugih mesta pokazalo je svoje proizvode: ukrasne, ali i one koji se mogu koristiti svakodnevno, za kuvanje, pečenje i ostalu pripremu tradicionalne hrane.

Selo nekadašnjih ciglara, u kome je gotovo svaka druga kuća pekla "banket" od po nekoliko desetina hiljada cigala, kažu ovde, sredinom prošlog veka napravilo je dovoljno cigala da se sazida pola Pirota. U šali dodaju da su drugu polovinu proizvela okolna sela, ali su Ržanci bez premca, kao i u povrtarstvu. Šta god da su radili, i kako god da su radili, grnčarstvo su uvek negovali, i ono je opstalo do dana današnjeg.

PROČITAJTE JOŠ - Naučite zanat koji se traži

- Gotovo da nema grada u Srbiji u kome nije radio ili još uvek ne radi neki grnčar koji je točak prvi put okrenuo ovde kraj Nišave. Slavu ovog zanata su proneli mnogi po Vojvodini, Makedoniji, Bosni, pa i u inostranstvu. Cilj nam je da ovakvim izložbama sačuvamo grnčarstvo, koje može da bude osnovna ili dopunska delatnost za svako domaćinstvo. Tražnja za grnčarijom je svojevremeno opala, ali su razni festivali i svetkovine, poput "Guče" na primer, ovo umeće ponovo učinili atraktivnim. Zato u okviru izložbe organizujemo i dečju radionicu u okviru koje regrutujemo buduće majstore - priča Slaviša Ćirić, predsednik MZ u Ržani.

On objašnjava i koje su prednosti hrane spremljene u zemljanim posudama.

- Glina je prirodni materijal, ali svet nikako da shvati da je hrana pripremljena u zemljanim ćupovima i posudama neuporedivo kvalitetnija. Samo zahteva da se vatra loži polako i umereno, kako bi se sačuvala njena svojstva. Jer prejaka temperatura uzme dušu namirnicama. Ovde i mala deca znaju da je kupus pripremljen u glinenoj posudi bez premca, baš kao i pasulj, kao i jagnje ispod sača, hleb ili pogača u crepulji - zaključuje Ćirić.

NAJSTARIJI Mihajlo i Ivana Ćirić

Među izlagačima u Poljskoj Ržani bilo je i žena, poput Snežane Đelić, koja je zanat nasledila od oca. Ona kaže da sa suprugom već nekoliko decenija okreću grnčarski točak i da svoje rukotvorine najviše prodaju po vašarima širom Srbije, pa i u Guči. Grnčarija im je odličan izvor dodatnih prihoda u kući, i sigurno će raditi dok god budu mogli, baš kao što to još uvek čine najstariji ržanski grnčari Ivana i Mihajlo Ćirić. Osim Ržane, veliki grnčarski centar u pirotskom kraju je i Suvodol.

TRADICIJA Snežana Đelić

PODRŠKA OPŠTINE

NA izložbi grnčarije u Ržani pojavio se i pirotski gradonačelnik Vladan Vasić, koji je poreklom iz ovog mesta. On je prisutnima rekao da grad podržava ovakve i slične skupove i da konkretnim merama opština nastoji da podrži ovu tradiciju.

- Zahvaljujući tome, život u selima se sve manje razlikuje od onog u gradu. U svim selima na kružnom putu živi se kao u Pirotu. U nekima od ovih sela imamo i prečistače za otpadne vode - kazao je Vasić.