Žetva raži za zelenu struju

NA njivama u ataru potamiškog sela Botoš, nadomak Zrenjanina, započela je žetva raži za "zelenu" struju. Reč je o skidanju sirovina za rad lokalne energane na biogas.

Agronom mr Vlastimir Filipović, koji u Botošu skoro pola veka rukovodi ratarskom proizvodnjom, kaže da se ranije raž sejala radi ljudske ishrane. Ova energetska biljka prvi put se našla na botoškim oranicama i, sudeći po prinosima na početku žetve, ispuniće očekivanja.

- Jesenas je zasejana na približno 100 hektara. Kultura nije zahtevna, u odnosu na pšenicu koristi se za trećinu manje semena i nema prskanja. Prinos u proseku iznosi 30 tona po hektaru, a dobijenih 3.000 tona silažne mase završiće u pogonu botoške "Bioelektre". To je dovoljno za uposlenje 30-40 odsto kapaciteta novootvorene energane - kaže Filipović. Računica pokazuje da je proizvodnja energetske raži izuzetno isplativa, jer se uz cenu od pet dinara za kilogram može ostvariti prihod od 150.000 dinara po hektaru.

Uporedo sa žetvom, sprovodi se oranje i priprema zemljišta za drugu setvu na istim površinama, takođe nove kulture - energetskog sirka. Supstrat od raži vratiće se na njive i biće iskorišćen kao organsko đubrivo. Botošani su izuzetno ponosni što će uspeti da odneguju dva ratarska useva na istoj površini.

Žetva sirka biće u oktobru, kada se očekuje takođe prinos od oko 30 tona i još 30 odsto biomase za energanu. Ostatak sirovine daće silažni kukuruz, pa će prvi industrijski pogon za proizvodnju "zelene struje" u ovom delu Srbije proizvoditi pet miliona kilovat-časova električne energije godišnje.

Ovu investiciju, vrednu oko 2,5 miliona evra, prošle jeseni uspešno je realizovao lokalni preduzetnik Branislav Pomoriški. "Bioelektru" je osnovao 2011, a najsavremenija elektrana na biogas nikla je uz pomoć Vlade Holandije, koja je donirala opremu u vrednosti od 688.000 evra. Projekat je sa 275.000 evra bespovratnih sredstava podržalo Ministarstvo rudarstva i energetike. Struja iz "Bioelektre" isporučuje se EPS-u, a toplotna energija tek treba da nađe korisnika.

- U drugoj i trećoj fazi razvoja planiramo da instalisanu snagu energane podignemo na 1,8 megavati, uz godišnju proizvodnju 15 miliona kilovat-časova električne energije. Toplotnu ćemo prvo koristiti za sopstveni staklenik na 5.000 kvadrata i lokalnu javnu potrošnju. Nameravamo da se upustimo u organsku proizvodnju bilja, ali i da podignemo turističke i pansionske kapacitete, tople bazene koji će raditi 365 dana godišnje - iznosi planove Pomoriški.

GREJANjE GRADSKIH USTANOVA I STANOVA

BOTOŠANIMA je predstavljen program "Topla voda za jeftinije grejanje", čija bi realizacija mogla da započne već na jesen. Osim 5.000 kvadratnih metara javnih objekata u selu, gde su škola, ambulanta, sportska sala, dom kulture i druge ustanove, toplom vodom iz "Bioelektre" može da se zagreva i 3.000 kvadrata kuća i stanova. Predstoji izrada projekta daljinskog grejanja, a Botošani će biti prvi u ovom delu zemlje koji će svoje domove zagrevati uz pomoć biomase, što je 50-60 odsto jeftinije od korišćenja zemnog gasa.