Heroji Begeja neopravdano zapostavljeni

VANDALSKA krađa spomen-ploče sa podsećanjem na prvu partizansku akciju u Banatu, kada je 25. juna 1941. onesposobljen Železnički most na Begeju u Zrenjaninu, ponovo je načela temu našeg odnosa prema značajnim istorijskim događajima i postavila pitanje (ne)objašnjivog potiskivanja i prećutkivanja antifašističke tradicije.

Nestanak ploče delo je nepoznatih lopova, a nije teško pretpostaviti da je kao sekundarna sirovina završila negde na otpadu. Niko nije reagovao od zvaničnika i zaduženih za brigu o spomen-obeležjima, ali oglasio se Božidar Vorgić, novopečeni penzioner, inače dugogodišnji direktor Narodnog muzeja u Zrenjaninu. Njegov otac Slobodan (1913-1981) jedan je od učesnika akcije rušenja mosta, prve oružane diverzije grupe mladih ljudi protiv nemačkog okupatora i pre zvaničnog ustanka u Srbiji.

- Ova herojska akcija zabeležena je u mnogim knjigama i publikacijama. Detaljno ju je opisao istoričar Đorđe Momčilović u "Zrenjaninskim vatrama". Događaj je, međutim, marginalizovan i danas, ali i u vreme Jugoslavije. U pitanju je verovatno prvi organizovani oružani otpor okupatoru ne samo u našoj zemlji nego i daleko šire - kaže Božidar Vorgić, koji je pokrenuo akciju da se na 75-godišnjicu obnovi spomen-obeležje na mostu.

Slobodan Boda Vorgić bio je pilot kraljevske avijacije, koji se hrabro suprotstavio neprijatelju na početku aprilskog rata 1941. Oboren je negde u Timočkoj Krajini i, posle sloma Kraljevine Jugoslavije, peške se vratio u rodni Banat, gde mu je živela porodica. Odmah se priključio rodoljubima koji su pripremali otpor okupatoru, a prvu akciju izveli su 25. juna. Plan diverzije na železnički most sastavio je Vorgić, kojem su skojevci i članovi partije verovali, a imao je i najviše vojnog iskustva.

Pilot Slobodan Vorgić

- Akciju je vodio Miša Predić, koji se sa drugovima, prerušen u pecaroše na Begeju, prethodnih dana ispitivao kretanje i smene stražara na mostu. "Manšaftovci", potomci podunavskih Švaba u Banatu, pripadnici organizacije nemačkog ljudstva koji su dejstvovali u pozadini, nisu ni slutili šta im pripremaju "pecaroši" - opisuje u "Zrenjaninskim vatrama" istorijski događaj Đorđe Momčilović.

- Radilo se o važnom objektu na pruzi Beograd - Petrovgrad (Zrenjanin) - Kikinda i dalje prema severu, koja je posebno tih nedelja bila opterećena brojnim vojnim kompozicijama usmerenim prema nemačko-sovjetskom ratištu. Popravka mosta trajala je dve nedelje, što je za okupatora bio veliki gubitak - iznosi Momčilović.

Opisujući odjek prve diverzantske partizanske akcije u Banatu, navodi da je komandir straže Šaler, Nemac iz Ulice cara Dušana, izvršio samoubistvo. Nakon miniranja mosta, Nemci su bili prisiljeni da uvedu pripravnost svih svojih jedinica koje su čuvale važnije objekte, da udvostručavaju straže i patrole. Zarobljene puške, bombe i municija završili su u partizanskoj bazi koja se nalazila u vinogradu Nićetinih. Većina skojevaca i članova partije iz ove akcije uskoro je uhapšena i streljana. Slobodan Vorgić deportovan je u logor i samo sreća spasla ga je da ne okonča u Mauthauzenu.

Božidar Vorgić na železničkom mostu

- Radilo se o mladim ljudima u ranim dvadesetim godinama, neki nisu ni bili članovi Skoja. Bilo je pripadnika kako srpskog, tako i mađarskog i nemačkog naroda - iznosi Božidar Vorgić, poručujući da će uložiti svu svoju energiju i sredstva da do jubileja 25. juna obnovi spomen-ploču na mostu, a očekuje da se u akciju uključe gradske strukture.