Sija lepota katedrale

MADA je Novi Sad, od svog nastanka do danas, prevashodno pravoslavni grad, jedan od njegovih najupečatljivijih ne samo arhitektonskih simbola je rimokatolička Crkva imena Marijina. Vitka i zaista zanosna, Katedrala, kako je uglavnom zovu ne samo Novosađani, baš ovih dana obeležava 120. rođendan.

- Po projektu poznatog arhitekte Đerđa Molnara (1829-1899), gradnja je započeta u proleće 1892, a prvih oktobarskih dana 1895. njen prvi župnik Đerđ Koper je osvetio potpuno završenu crkvu - kaže nam kapelan Siniša Tumbas.

S obzirom na to da je katedrala duga preko 52 metra, široka više od 21, dok visina krova premašuje 22 metra, to je, s obzirom na skromna tehnička sredstva tog doba, svakako bilo svojevrstan graditeljski podvig.

- Sve je još impresivnije kada se popnete na toranj katedrale, koji je visok čak 72 metra! Uvek kada to učinim, zapitam se kako su ti ljudi, tada, ovo uspeli da podignu - dodaje naš sagovornik.

I zaista, sa tornja koji gotovo dodiruje nebo, po vedrom danu puca čaroban pogled na celu Bačku, na severu, i Frušku goru i deo Srema, na jugu. Umesto klasičnog crepa, obložen je šestougaonim pločicama od majolike čuvene firme “Žolnai” iz Pečuja, odakle je stigla i žuta “klinker” cigla od koje je hram sazidan i koja, bukvalno, izgleda kao da je ugrađena juče.

- Ono što je svakako presedan kada je o našoj crkvi reč, jeste činjenica da se u njoj nalazi i bista čoveka koji ju je projektovao. Velika je, naime, retkost da se takva počast ukaže nekanonizovanim ličnostima, ali je ovde napravljen izuzetak - veli Tumbas, pokazujući nam Molnarevo mermerno poprsje levo od ulaza u katedralu.

Na glavnom oltaru katedrale je, naravno, velika slika Blažene Device Marije čijem imenu je crkva posvećana, a uz nju statue dvojice najznačajnijih mađarskih kraljeva - Svetog Ištvana, koji je vladao na razmeđu prvog i drugog milenijuma naše ere i za čije vladavine su Mađari primili hrišćanstvo, i njegovog naslednika Svetog Ladislava.