Holanđanin slušao priče, zavoleo Srbiju

HOLANĐANINA Bruna Hofstra, iz Groningema, život je doveo sasvim slučajno u Srbiju. Slušajući priče dobrog prijatelja i holandskog zeta koji se pre četiri decenije oženio Vojvođankom, Bruno se na neviđeno zaljubio u savsko-dunavsku ravnicu. Usledili su i prvi dolasci, posete, lične impresije i ljubav utemeljena na ličnom doživljaju prirode i ljudi, o kojima su drugi pričali. A onda je rešio da kupi kuću i nastani se u Hopovu, kod Iriga. Tako danas uživa u padinama Fruške gore.

- Sidro sam ovde bacio pre osam godina. Došao i rešio da ostanem. Svakog meseca, po nekoliko dana, provedem sa porodicom u Holandiji, ali mogu reći da mi više nedostaje Srbija kada otputujem, nego zemlja u kojoj sam rođen i gde sam odrastao - priča Bruno, dok nestrpljivo čeka da mu prijatelji doteraju "veselu mašinu", za pečenje rakije. Kaže ne pije često, ali uživa u pečenju "mekog" kruškovog napitka od kojeg, dodaje kroz šalu, "Srbi žive kao Gali od magičnog napitka".

- Otkako sam došao u Srbiju učim jezik - kazuje Bruno. - U Holandiji prvi strani jezik koji sam učio bio je frizijski, zatim holandski, a kasnije engleski, nemački i francuski. Učio sam ih uz pomoć gramatike, dok srpski učim kroz neposrednu komunikaciju. Stekao sam dosta prijatelja ovde, mnogi od njih govore dobro engleski, ali ih stalno opominjem da govore srpski - objašnjava Holanđanin, dok nam pokazuje voćke na svom imanju.

Ujutru kad ustane, prvo ide u Srpsku čitaonicu, preko interneta pogleda dnevnu štampu, a posle se sastaje sa prijateljima. Voli da peca i pliva.

- Penzioner sam. Najpre sam radio kao nastavnik matematike, potom se doškolovao i postao prosvetni inspektor, da bih karijeru završio u projektnom nacionalnom timu, koji je proveravao kvalitet holandskog obrazovnog sistema. Sada sam u godinama u kojima mi trebaju mir, rekreacija, odmor, i pre svega osećaj sigurnosti koji u savremenoj Holandiji nemam. Često mi ljudi ne verujuju pa kažu: "Tu si sam...", ali verujte, ja se ovde osećam sigurno. S druge strane, priroda je ovde zaista prelepa, ljudi su vrlo otvoreni, entuzijasti, uprkos svemu što im se dešava i šta su preživeli. To ne možete tako lako naći u Holandiji, gde ljudi lako padaju u depresiju. Mnogi moji prijatelji se šale, pa kažu kako sam, eto, pobegao iz Holandije koja je znatno niža od nivoa mora, na planinu kako bih se spasao, ako bi došlo do poplava... Setio sam se toga prošle godine kada nisam mogao da isteram auto iz dvorišta od bujica - kroz smeh priča Bruno.