Ronjenjem leče invalide

KRUŠEVAC - Supružnici Miroljub i Bojana Bićanin, već deceniju, bez ikakve nadoknade nesebično pomažu osobama sa invaliditetom. Miroljub - profesionalni instruktor ronjenja najvišeg svetskog ranga - ljude bez ekstremiteta trenira u vodi, a njegova supruga Bojana, inače klinički psiholog, prati i ohrabruje sve koji se odluče za ovaj korak.

- Sve je počelo kada sam dobrom drugu iz Crne Gore, prvom oficiru na brodu, pomogao da vrati samoupouzdanje posle teškog udesa u kojem je ostao bez noge - priseća Miroljub Bićanin. Mlad momak bio je na ivici da se preda, ali ga je voda vratila u život... Tada sam uvideo koliko je ronjenje lekovito i odlučio da i nadalje pomažem ljudima. Čak smo razvili toliko prilagođene tehnike, da uz nas počinju da rone i neplivači.

Porodica Bićanin do sada je radila uglavnom sa mladim ljudima koji su, u nesrećnom slučaju ili u ratu, ostali bez nekog ekstremiteta. Kažu, svaka priča je tragična i svakoj pristupaju na poseban način.

- Pre nego što počnu da treniraju, sa kandidatima prolazim seriju psiholoških testiranja, proveravam motivaciju i rešenost da se bave sportom - objašnjava Bojana Bićanin. - Tako Miroljubu pomažem da osmisli program za trening-program, s obzirom na to da se najčešće radi o nesigurnim, blago depresivnim osobama koje traže posvećenost.

Ovi nesvakidašnji supružnici - dokazujući da ronjenje ima terapeutsko dejstvo - kažu da je voda „prastanište“ života i čovek, suočen sa novom, a tragičnom situacijom, teži da se vrati najsigurnijem skloništu koje pamti. I, dok ih na zemlji definiše hendikep, u vodi su invalidi ravnopravni.

- Pokušavamo da skrenemo pažnju na ljude koji su skoro zaboravljeni i skrajnuti, jer se njima, osim na početku fizikalne rehabilitacije, više niko sistemski ne bavi - veli Miroljub. - Uložili smo sopstvenu ronilačku opremu, znanje, vreme i trud. Tokom zime radimo zajedno sa kolegama u Klubu podvodnih aktivnosti, pri Sportskom centru u Kruševcu, tri puta sedmično, a leti smo u Međunarodnom ronilačkom centru u Čanju, u Crnoj Gori.

DEJAN SA KOŠARA

RATNI vojni invalid Dejan Ivanović (37) trenira šest meseci i jedan je od polaznika „nastave“ u Klubu podvodnih aktivnosti.

- Ranjen sam na karauli Košare, 1999, tako što sam stao na protivpešadijsku minu. Desna noga amputirana mi je do potkolenice, i to je jedan od razloga zbog kojih sam se uključio u antiminsku kampanju, te kampanju za zabranu protivpešadijskih mina i kasetnih bombi. Uz ronjenje, dajem i lični primer da srce pobeđuje sve prepreke. I u vodi, i u životu - poručuje Dejan.