U Gajdobri otvoren najmoderniji pogon za reciklažu

Dangubići ističu da bez uređenog sistema prikupljanja PET ambalaže jedna ovakva firma ne može da se uključi u evropsku konkurenciju, ali ni da konkuriše najbližim susedima. U Hrvatskoj, na primer, sve vrste ambalaže imaju svoju cenu i mogu da se predaju i odmah naplate na određenim mestima. Hrvati, takođe, subvencionišu prikupljanje ovog otpada sa 50 centi po kilogramu, tako da im srpski reciklažni cetri, koji su bez podrške države, ne mogu ni konkurisati ni na našem tržištu. Tako je cena tone PET ambalaže u Hrvatskoj 80, a u Srbiji 300 evra. Koliko je nerazumevanje ili nebriga naših ranijih vlada za ovu ekonomsku i ekološku problematiku, govori i činjenica da su Dangubići napravili fabriku i zaposlili 60 radnika bez ikakvih državnih subvencija.

- Sa tako uređenim sistemom, Hrvatska od izvoza PET flekica godišnje prihoduje fantastičnih 700 miliona evra, a mi smo prinuđeni da plastičnu ambalažu uzimamo sa deponija i đubrišta. Zato ne možemo da zadovoljimo kvalitet, a s druge strane, plaćamo zbog mnogo prljavštine i tako pravimo gibitke - objašnjava Stojan Dangubić, direktor i jedan od vlasnika „Alvaga“.

On dodaje da i država zbog toga ima dodatni budžetski trošak jer stalno ispočetka sanira divlje deponije.

- Zbog stalnog saniranja deponija odlivaju se pare poreskih obveznika, a flaše će, ako se to ne reši, zaustaviti vodotokove - ističe i Milovan Savić, sekretar MZ u Gajdobri, koji naglašava da su upravo Dangubići spasli ovo mesto od izumiranja, jer zapošljavaju više od 300 radnika.

“ALVAG“ PRAVI - DUGOVE

„ALVAG“ bi mogao da oslobodi od plastičnih flaša i druge slične ambalaže veliki deo Vojvodine. Kapacitet njegovih pogona je 50 tona dnevno, ali se zasad, zbog nedostatka sirovine, koristi tek polovina. Porodica Dangubić je u ovaj projekat uložila 6,5 miliona evra, a sad kredite vraća njihova druga fabrika, „Aling konel“, proizvođač elektrogalanterije.