“Oživeo” Bob Marli

VRŠAC - Najpoznatije rok selo na Starom kontinentu, Banatski Sokolac, blizu Vršca, koje ima svega 300 stanovnika, dve kafane i dve prodavnice, upisalo se u svetske anale kao prva evropska “postojbina” legendarnog rege muzičara Boba Marlija.
Pod svetlima reflektora druge večeri sve popularnijeg festivala “Rok vilidža”, četvrtog po redu, otkriven je spomenik čuvenom Jamajčaninu, borcu za ljudska prava sa gitarom u ruci, koji je, prema rečima organizatora, svojim delom zaslužio da bude deo srpske i evropske istorije.
- Bilo je sugestija da napravim Džimija Hendriksa ili Džima Morisona, s obzirom da je ovo rok manifestacija, ali ja mnogo cenim ono što je Marli radio, za šta se borio i način na koji je živeo, i zato je baš on dobio svoje mesto u dvorištu osnovne škole u “našem” selu - rekao je Mirko Miljuš, inicijator i finansijer svega što se proteklog vikenda dešavalo u Banatskom Sokolcu. - Borba za slobodu, ravnopravnost i međuljudsku toleranciju, koju je on propagirao kroz svoje pesme, je poruka koju mi želimo dalje da širimo svetu.
Svečanom otkrivanju ovog kipa u boji, visine oko dva metra, iako je Marli bio visok svega 168 centimetara, prisustvovali su Dado Topić, Neša “Galija”, Del Arno bend, Partibrejkersi, kao i Marlijev sunarodnik i nekadašnji saradnik, Ras Abraham sa svojom grupom “Ajri vajbs”, koji je preneo dobre rege vibracije na oko 3.000 razgaljenih zaljubljenika u jamajčanski zvuk.
- Bob Marli je jedinstven i niko ne može da bude novi “on”, ali svi mi moramo da nastavimo njegovim putem i da širimo veru i nadu u bolje sutra - rekao je za “Novosti” Abraham. - Njegov spomenik dovešće mnogo ljudi u Srbiju, kada će moći da vide ovu zemlju u mnogo pozitivnijem svetlu.
Zahvalnost zbog “oživljavanja” najvoljenijeg sina Jamajke kroz skulpturu akademskog vajara Davora Dukića, izrazila je i Vlada ovog karipskog ostrva u pismu koje je ministar informisanja, omladine i kulture poslao organizatorima.
- Ovo zadovoljstvo pomešano je sa prijatnim iznenađenjem da u Srbiji, zemlji za koju je malo Jamajčana čulo, postoje poštovaoci rege muzike, koji toliko cene Boba Marlija, da su postali prvi Evropljani koji su na ovaj način ukazali priznanje velikom rege pesniku - navodi se, između ostalog, u pismu.
- Govoreći u ime svoje nacije, zahvaljujem vam se za čast i poštovanje koje ovaj spomenik predstavlja svim Jamajčanima, svim muzičarima i onima koji vole rege muziku, a posebno zbog čuvanja uspomene na znamenitog Roberta Nestora Marlija.
Otkrivanju spomenika prethodilo je rege veče u kojem su odličnu uvertiru napravili članovi našeg najpopularnijeg benda ove vrste muzike “Del Arno bend”, a zatim je na scenu stupio jamajčansko-nemačko-ganski rege sastav, na čelu sa Ras Abrahamom, koji je otpevao Marlijeve najpopularnije “mirotvorne himne” i pripremio masu za “suočavanje” sa likom rege ikone.
Uprkos kiši koja je pretila da poremeti planove organizatora, ceremonija otvaranja je prošla bez kapljica, ali je pljusak, koji je zatim usledio, onemogućio da se Cane i Partibrejkersi popnu na binu i raspale uporne poštovaoce rokenrola, koje ni gromovi, ni munje nisu mogli da oteraju.
Prvog dana festivala odlična rok svirka legendarnog pulskog benda “Atomsko sklonište”, koje je prvi put učestvovalo na festivalu, podsetilo je stariju populaciju za šta uvek “Treba imat dušu”, a skoro dvočasovnim prženjem, “Van Gog” je podigao banatsku prašinu i još jednom dokazao zašto su Đule i ekipa dobitnici MTV nagrade za najbolji “adria” bend.

MEDIJSKA PAŽNJA
VEST o otvaranju prvog spomenika rege ikoni u Evropi, brzo je obišla svet, pa su se među skoro 8.000 bajkera, kampera i istinskih zaljubljenika u rok i rege zvuk, mogli videti novinari i fotoreporteri iz Nemačke i Hrvatske, a prve fotografije spomenika osvanuće i u “Tajmsu” i “Vašington postu”.

ŽAL ZA DOMOVINOM
- U ovom kraju živi dosta kolonista i svi oni osećaju žal za postojbinom. To je ono što nam je, između ostalog, zajedničko sa Bobom Marlijem, jer se u njegovoj muzici oseća žal za Afrikom - kaže Miljuš, svetski putnik, poreklom iz Banatskog Sokolca, koji sada živi i radi u Beogradu.

SIMBOLIKA
BILO je sugestija da napravim Hendriksa, Morisona, jer je ovo rok festival, međutim, vrlo cenim ono što je on radio i za šta se borio i način na koji je živeo. Ovaj kraj ovde, mi smo kolonisti, svi smo došli od nekuda, i svi imaju žal za postojbinom, a u Marlijevoj muzici se osećao taj žal za Afrikom.
Simboliziuje tu borbu za ravnopravnost, jednakost, mir i da sve probleme koje rešavaš, rešavaš mirno, koje je on sa gitarom u ruci propagirao kroz svoje pesme, i ne nasiljem. To je ono što ljudi ovde imaju, i mogu da odavde dalje šalju u svet.