Soro do pandemije virusa korona nije razmišljao o kraju karijere: Počeo sam polako da se lomim

SLOBODAN Soro je tek u vreme pandemije prvi put počeo da razmišlja da li je vreme da okači kapicu o klin. Sjajni golman, koji je januara ove godine proslavio 30 godina bavljenjem vaterpolom i 25. prvoligašku sezonu, priznaje da se zbog ove situacije lomi da li da nastavi bogatu karijeru.

- Posle bilo koje pauze optimalnu formu dostižem za mesec, mesec i po dana. Toliko je meni potrebno da se vratim u normalu. Sada prvi put razmišljam šta dalje, jer se ovoj pauzi ne nazire kraj. To je drugi momenat. Nekako je drugačije kada si u glavi spreman i znaš kada treba da nastaviš, a ovako posle 25 godina prvi put imam pravi odmor. Često mi prođe kroz glavu da li ću više igrati vaterpolo. Fizički mogu da se vratim relativno brzo u formu, ali počinjem da se lomim, ova situacija je za ceo svet velika trauma i niko ne zna kako će posle svega ovoga izgledati određena zanimanja, šta će biti sa sportom, vaterpolom - ističe Soro.

Nekadašnji čuvar mreže Srbije, koji je od 2016. na golu Brazila, krajem prošle godine je oduvao 41. svećicu, a od lane je "jedinica" rimskog Lacija. Kaže da dane provodi kao i svi u Srbiji:

- Mi iz vodenih sportova nemamo drugog načina da treniramo nego da vežbamo na suvom. Posle tri godine i istrčanog Beogradskog maratona, ponovo sam počeo da trčkaram... Sada vežbam od tri do pet puta nedeljno. Ne želim sebe da opterećujem preteranim treninzima.

Trofejni golman naglašava da mu je poslednja sezona bila najlepša.

- Stvarno sam uživao u Rimu. Za Večni grad me vežu lepe uspomene, titula prvaka sveta sa Srbijom 2009, titula šampiona Evrope sa Partizanom 2011. Ali, sada sam Rim upoznao na pravi način. Mislim da za mene u mojim godinama ne postoji lepše mesto na svetu za život od prestonice Italije. Prelepo je i voleo bih da ostanem. To je moja želja, a da li je realna ne znam. Nadam se da će se sve znati za mesec-dva - ističe Soro.

SAVETUJE MLADE
SLAVNI vaterpolista, koji je osim u Srbiji igrao i u Španiji, Rusiji, Crnoj Gori, Brazilu, podvlači da kao svaki veteran uživa u sportu:
- Poslednje tri godine sam u Italiji, naučio sam još jedan jezik. Lepo mi je i kada radim sa mladima. Toliko toga sam nakupio na leđima, toliko toga mogu da podelim sa njima, jer sam svestan situacije u kojoj se nalaze i biram način na koji ću da im priđem i pomognem - kaže Soro.