Jovančević zagrejao stolicu: Knjiga ispred zaletišta

KADA već ne može da trenira, atletičar Strahinja Jovančević je iznenada dobio priliku da ponovo zagreje stolicu kako bi što pre diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Bronzani sa dvoranskog EP u Glazgovu 2019. strogo se pridržava pravila zbog pandemije virusa korona, ali smatra da ne bi trebalo da živimo u strahu.

- Nikako ne treba paničiti. Neophodno je samo da svi poštujemo pravila, da budemo veoma disciplinovani - ističe Jovančević.

Naš najbolji skakač udalj priznaje da je kao sportista razočaran zbog toga što ove godine neće biti velikih takmičenja. Ali, i te kako je svestan toga da je zbog pandemije bilo neminovno da se odlože Olimpijske igre.

- Tokija neće biti ove godine, najverovatnije ni EP krajem avgusta u Parizu. Ne znam ni kakav će kalendar biti iduće godine. Nama sportistima je važan kontinuitet takmičenja, a sada ga zbog više sile gubimo. Samo se nadam, kao i svi, da pandemija neća dugo da traje. U ovoj situaciji otvorila mi se prilika da konačno završim Ekonomski fakultet. Sada ću imati dovoljno vremena da se maksimalno posvetim učenju i okončam studije na smeru Ekonomska analiza i politika - Mikroekonomija kao podsmer" - priča Jovančević.

Strahinja se trudi da kod kuće gleda što manje televiziju.

- Čoveku su dovoljna dva dana da intenzivno gleda TV i da se posle toga oseća veoma loše. Ja se informišem preko novina, posvetio sam se knjizi, pogledam poneki film ili seriju. Takođe, vežbam u stanu, pokušavam da razvijem pojedine mišiće, radim istezanja, jogu. Povremeno i kuvam, uživljavam se i tu ulogu - opisuje svoje dane Strahinja.

Asa Crvene zvezde trenira otac Milorad. Ali, Jovančević senior je u Dolcu kod Berana...

- Baka je umrla 13. marta, a dva dana kasnije je uvedeno vanredno stanje. Sa tatom razgovaram preko "Vajbera". Mada, što se sporta tiče, bolje da sam ostao tamo i ja sa njim. Imamo dvorište, sto metara iznad kuće je izvorska voda, šuma, čist vazduh. I mogao bih koliko-toliko da treniram. Opet, nisam poneo knjige i trpele bi studije - priča Strahinja.

TEŠKI DANI I POSLE PANDEMIJE
KAO budući ekonomista, zabrinut je i za dane posle pandemije...
- Bojim se ekonomske krize, recesije, da će mnogi ljudi ostati bez posla. Plašim se i za sudbinu klubova, kako preživeti bez članarina, dodatnih prihoda, kako će plaćati trenere, obezbeđivati stipednije atletičarima koji nisu reprezentativci. Ja imam stipendiju MOS, sponzor mi je "Hemofarm." Ipak, verujem da će Grad i država naći načina da pomognu i klubovima i preduzećima da opstanu - kaže Jovančević.

TRI MESECA DO FORME
PAUZA nijednom sportisti ne prija, pa ni atletičarima.
- To vam je slično kao kada ste povređeni, pa se prve godine vraćate u formu, a tek u drugoj pokazujete koliko možete. U mojoj disciplini je neophodno najmanje tri meseca rada da bismo mogli da se takmičimo. Mi smo beskontaktni sport i mislim da bi mogli da nam omoguće da negde treniramo. Dovoljno je da trener bude udaljen od mene 50 metara i da radimo svavršeno. Mislim da bi takav rad mogao da se omogući vrhunskim sportistima. Ipak, poslednju reč imaće stručnjaci - kaže Jovančević.