Petković savetuje Miloševića i Stankovića: Ne slušajte zvižduke, obojica su moja deca i želim im sve najbolje

NA klupi Partizana već devet meseci sedi Savo Milošević, na Zvezdinoj od pre nekoliko dana Dejan Stanković. Dva velika asa sa igračkim karijerama za pamćenje su tokom iste godine odlučila da uplove u trenerske vode na najužarenijim mogućim fudbalskim klupama. Njihov nekadašnji učitelj iz vremena dok su nosili dres sa državnim grbom, Ilija Petković, smatra da je sjajna stvar za srpski fudbal to što će Milošević i Stanković vojevati sa naša dva najznačajnija fudbalska brenda.

- Jako je dobro što su takvi asovi na klupama dva najveća rivala. Nema sumnje da će to uticati i na povećano interesovanje publike. Jedino me plaši da li imaju dovoljno dobar igrački kadar za ostvarenje ambicija. Strpljenje je zbog toga najvažnije u celoj priči oko njihovog statusa i trenerske karijere uopšte - jasan je nekadašnji selektor.

Na putu ka Svetskom prvenstvu u Nemačkoj upravo su Milošević i Stanković bili najznačajniji "šrafovi" Petkovićeve mašine koja je kroz kvalifikacioni ciklus prošla sa samo jednim primljenim golom.

- Koliko se sećam tog perioda oni nisu ni razmišljali o tome da bi jednog dana mogli da uđu u trenerske vode. Generalno igrači dok su aktivni uopšte ne razmišljaju u bilo kom pravcu osim karijere, pa kada se probude jednog dana kao sveži penzioneri onda kreće agonija. Da li da se posvetiti fudbalu, kafiću, nekom biznisu... Svi smo mi ranije bili u tom nekom "balonu" punom ideja. Otud i ne čudi da su obojica ranije izjavljivali da ne planiraju da postanu treneri, a evo ih sada u Zvezdi i Partizanu.

Više puta tokom razgovora Petković je naglasio da su i Savo i Deki njegova "deca" i da im želi sve najbolje, pa je zato i odlučio da deo priče o njima dvojici posveti upozorenju na sve što ova profesija sa sobom nosi.

- Važan je odnos između igrača i trenera, taj međuljudski odnos, ali isto tako moraju da budu vični tehničko-taktičkim detaljima i to je nešto što će im doći kroz praksu. Igrački kadar će im nesumnjivo u velikoj meri usmeriti učinak. Pred Stankovićem je posebno veliko breme kada govorimo o očekivanjima na evropskoj sceni zbog uspeha iz poslednjih sezona.

Ono na šta bi obojica po Petkovićevim rečima morala da budu spremna je pritisak sa tribina koji je u sličnim situacijama znao da iscrta granicu između početnika i potencijalno ozbiljnog stručnjaka.

- Bilo je primera da su se pojedinci baš olako predavali i na prvi zvižduk sa terena odlazili iz kluba. Fudbal je borba do kraja, igranka bez prestanka. Jednostavno moraš da budeš gluv i imun na te povike, ne i na publiku uopšteno. Publika pravi igrače, pa i trenere, ali nikako ne bi trebalo da utiče na generalno raspoloženje ili na odluke vezane za tim, taktiku zato što samo treneri znaju šta im je u svlačionici.

Na kraju razgovora za "Novosti" Petković iskreno priznaje da će tokom proleća i dalje biti uz obojicu.

- Oni su moja deca, bio sam im učitelj i tu nema razdvajanja nikakvog. Obojici želim sve najbolje i voleo bih da ih klubovi istrpe, da odole bilo kakvoj vrsti pritisaka kada su se opredelili da im ukažu priliku na trenerskoj klupi u delikatnom trenutku - zaključio je Petković.

JOKAN JE BIO OPASAN

MNOGO je velikih igrača igralo u reprezentaciji pod stručnom palicom selektora Ilije Petkovića, a po njegovim rečima za pojedince uopšte nije bilo teško pretpostaviti da će se posvetiti trenerskom pozivu.

- Jokan je baš bio opasan, znalo se da je klupa njegova budućnost. Mihajlović je bio lider, u njega nisam sumnjao, a ako bih morao da govorim o iznenađenju, to je za mene Vladimir Jugović. Bio sam ubeđen da će postati trener.