Šampion i ljudina: Pro Reko se prijateljski rastao od Filipa Filipovića

SPECIJALNO ZA "NOVOSTI": MILANO

PRIJATELjSKI rastanak Filipa Filipovića i Pro Reka, po isteku ugovora, kraj je jedne od najlepših sportskih priča ikada napisanih. Najtrofejniji klub na svetu, vaterpolo verzija Real Madrida, pozdravio je svog miljenika, uz zahvalnost i poštovanje koje se retko viđa u svetu profesionalnog sporta, u kojem se prijateljstva lako stiču - a još lakše gube.

- Snaga, mašta, inteligencija. Stotine golova, često protiv zakona fizike. Lepota igre koja je neponovljiva. Četiri puta izabran za najboljeg na svetu. Za sve ono što je dao klubu tokom devet sezona, naš "adio" Filipu ne može biti kao svaki drugi - objavio je klub prilikom završetka ugovora, uz veliki žal za nedovršenom sezonom i preranim raspuštanjem.

Filip je obeležio jednu epohu u klubu gde su pre njega igrali Tibor Benedek, Vlada Vujasinović, Danilo Ikodinović i mnogi drugi velikani ovog sporta. Stigao je u leto 2009. godine iz Partizana posle osvojenog zlata na SP u Rimu, na kojem je bio i najbolji strelac. Već u prvoj sezoni osvojio je prvenstvo i Kup šampiona, u timu sa Vanjom Udovičićem i Slobodanom Nikićem. Sa samo 22 godine postao je lider ekipe, savladao jezik - ali pre svega italijansku kulturu i tradiciju.

Uz prirodnu radoznalost i srdačnost, momak sa Banjice je ubrzo postao omiljen među stanovništvom Reka i pronašao drugi dom u ovom gradiću pokraj Đenove od 10.000 stanovnika, prestonici svetskog vaterpola još od šezdesetih godina prošlog veka. Tokom protekle decenije (uz prekid između 2012-2014. kada je igrao za Radnički iz Kragujevca), Filipović je sa klubom osvojio osam titula prvaka Italije, tri Kupa šampiona, osam Kupova Italije, po jedan Superkup i Jadransku ligu. Uspesima u klubu i reprezentaciji četiri puta je izabran za najboljeg igrača na svetu.

Ambicije kluba su često dovodile do velikih promena: Filip je tokom godina za saigrače imao "ol star" ekipu sa prostora bivše Jugoslavije: Prlainović, Sukno, Duško Pijetlović, Ivović, Mandić... Smenjivali su se treneri, čak i posle osvojenih trofeja. Ekipu su, između ostalih, vodili Igor Milanović (prvaci Evrope 2015) i Vlada Vujasinović (prvaci Italije 2017. i 2018), a poslednje dve godine veliki Ratko Rudić, koji je posle nedovršene sezone okončao svoju trofejnu trenersku karijeru započetu sa juniorskom selekcijom Jugoslavije daleke 1981.

Eraldo Pico, velikan italijanskog vaterpola, koji je doneo prve trofeje Reku, nije krio emocije:

- Filip je moj usvojeni sin. Osim u igri imao je ključnu ulogu i van bazena, svojom ozbiljnošću i obrazovanjem. Sa njim sam mogao da razmenim mišljenja o mnogim temama. Nemam sumnje da će imati uspeha u životu i kada bude napustio igračku karijeru.

Za one koji su Filipa upoznali izvan bazena, više od bezbrojnih trofeja oduvek imponuje njegova velikodušnost, posvećenost prijateljima i porodici. To su prepoznali i Italijani, i to najbolje objašnjava zašto je u najtrofejnijem klubu na svetu ostavio neizbrisiv trag tokom čitave jedne decenije, kao nijedan stranac pre njega. Predsednik Mauricio Felugo, koji je prvih sezona Filipu bio i saigrač, i vlasnik Gabrijele Volpi, uspešni privrednik koji je u mladosti igrao za Pro Reko i već dve decenije ga održava u evropskom vrhu, nisu štedeli reči:

- Gledati Filipa u vodi je radost za svakog ljubitelja vaterpola. Osim što je veliki šampion, što dokazuju njegovi trofeji, on je vrhunski profesionalac, istinski čovek, primerni vođa. Trenirati svakog dana sa takvim atletom, koji je osvojio sve, ali još pristupa svakom treningu kao olimpijskom finalu, je iskustvo koje obogatilo sve momke koji su igrali za Pro Reko ovih godina. Njegov doprinos je daleko veći od nastupa u bazenu. Ostaje u našem srcu zauvek.

Za kapitena srpske reprezentacije ovakav ispraćaj najvećeg svetskog kluba, gde su prošli mnogi velikani, vredan je zlatne medalje. Došao je kao prvak sveta, a otišao - kao legenda.

Filipović, Ivović, Vujasinović i Mandić Foto Printskrin

REKO JE NAJTROFEJNIJI KLUB NA SVETU

OSNOVAN 1913, Pro Reko je najuspešniji vaterpolo klub na svetu i jedan od najstarijih. Osvojio je 33 titule prvaka Italije, 8 Kupova evropskih šampiona (uz još 7 finala), 14 Kupova Italije, 6 Superkupova, jednu Jadransku ligu.

Iza kluba iz Ligurije na listi evropskih velikana su Partizan i zagrebačka Mladost sa po 7 titula evropskih prvaka.

Rivalstvo Partizana i Pro Reka potiče još od začetka najvećeg evropskog takmičenja: prvo izdanje 1964. je osvojio Partizan, a drugo Pro Reko. Poslednji put su se sreli u finalu 2011. na završnom turniru u Rimu, kada su crno-beli pod vođstvom Igora Milanovića slavili sa 11:7 protiv Filipovićeve ekipe i osvojili sedmu titulu. Iz te generacije Partizana su kasnije nastupali za Pro Reko: Duško Pijetlović, Andrija Prlainović i Dušan Mandić, kao i trener Igor Milanović (kasnije i Vlada Vujasinović). Zajedno su italijanskoj ekipi doneli rekordnu osmu titulu prvaka Evrope 2015. na završnom turniru u Barseloni.