Miličić: Ponosan sam što sam Srbin i nemam problem što je neko Hrvat, musliman ...

Međutim, za deo hrvatskih medija nijedna od vesti sa novosadskog ringa nije bila interesantna. Više ih je zanimao Darkov autfit (majica sa natpisom „Četnici Srbija“) i njegove tetovaže (Četnički vojvoda Momčilo Đujić i komandant Gorske kraljeve garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, Nikola Kalabić), uz zluradi komentar da je „slično kao u košarkaškoj karijeri i u kik-boksu zakazao i da je postao „vrhunski advokat“ haškog optuženika Vojislava Šešelja...“.

- Eto čime se „besposleni“ bave - smireno za „Novosti“ kaže Miličić, ne želeći na početku da komentariše pisanje hrvatskih medija. - Stvarno me ne zanima šta pišu. Ponosan sam što sam Srbin i nemam problem s tim, niti imam problem što je neko drugi Hrvat, musliman... Poštujem svakoga, volim svoje.

Tek na insistiranje „Novosti“, Darko se okrenuo na „strele“ iz susedstva.

- Cilj je bio da se afirmiše kik-boks. Takođe naša dva sjajna momka su osvojili titule, verujem da su i gledaoci uživali u spektaklu. Drago mi je što su došli u velikom broju i što smo zajedno pomogli, koliko smo mogli, Danijeli. E sad, što neko tamo nije želeo da vidi sve lepe stvari, već se bavio mojim tetovažama, opet nije moj problem. Kad već pominjemo tetovaže, pa ja sam Srbin i logično je da istetoviram velike srpske vojskovođe, a hvala Bogu, kroz istoriju ih imamo mnogo, od Karađorđa Petrovića, Živojina Mišića... Čini mi se da sam istetovirao bilo kog znamenitijeg Srbina, a hvala Bogu imamo ih, i to im bi smetalo... Jel to iz nekoga izbijaju kompleksi?

Darko je etiketiran i da je šešeljevac, propali košarkaš...

- U politiku nisam zalazio, niti ću, ali ne razumem licemerje tih pojedinaca koji cvećem dočekuju svoje, a kritikuju nas kada mi poštujemo svoje. Pa šta treba, da ubijemo svoje da bi se njima dodvorili? Pominju stradanja, ali nema srpskih... Pa nisu valjda svi naši stradali zbog stomačnih problema? O košarci je zaista iluzorno da pričam. Bio sam što sam bio, igrao dugo, nije karijera išla kako sam očekivao, nisam bio konstantan, a danas se traži konstantnost. Ali, to je završena priča.

Hrvati su Darka smestili u grupu propalih kik-boksera.

- Odmah su potrčali da mi to „zalepe“ na leđa i to posle prvog meča, koji je još prekinut po pravilima, a verujem da niko od njih nikada nije ni uvukao ruke u rukavice. Drago mi je što je moj rival, koliko i ja, želeo pobedu, što je pokazao veliku profesionalnost, hrabrost. Nastavljam dalje da treniram i da se spremam. Srećan sam, hvala Bogu zdrav, a ponavljam, šta drugi pišu ne dotiče me. Vrlo dobro znam ko sam i šta sam postigao i nema potrebe za bilo kakvu polemiku - završava Darko, jasno stavljajući „tačku“.

LICEMERJE

NIJE prvi put Darko na medijskom „nišanu Hrvata i nije jedini srpski sportista koji se u „susedstvu“ našao pod „rafalnom paljbom“ zbog svojih uverenja i stavova.

- Trudim se da gledam, ako mogu i pomognem u čišćenju svog dvorišta. Ne zavirujem u tuđe. Mogu sa svakim da pričam i pogledam ga u oči, nebitno koje je nacije, vere. Ali sa licemerima, koji su kod kuće „veliki Hrvati“, a kad dođu ovde sve ublažavaju, pa čak i znaju da zapevaju naše slobodarske pesme, nemate šta da pričate. Budi ono što jesi. Dok sam bio u NBA, družio sam se sa (hrvatskim košarkašem) Zoranom Planinićem. Obojica volimo svoje narode, ali poštujemo druge. Eto to je to, nema velike filozofije.

PROČITAJTE I OVO:
Miličić košarku zamenio za ring, lov i jahanje

Pagonis je svetski šampion!

Miličić: Zašto bih kupovao šampionsi pojas, kada mogu da ga osvojim