Novosti na licu mesta: Krov na Filip Šatrijeu težak kao pola Ajfelove kule

BULONjSKA šuma u Parizu. U jednom satu promene se sva četiri godišnja doba. Prsti tek prohujale oluje "Kjare" razmicali su krošnje kao da su od gume i lelujali kranove. Zna da se stušti s neba ledeni februarski grad, a onda zasija najednom ispod oblaka, posle čega ruka instinktivno traži po džepu sunčane naočari, a prevareni carići, potparenog perja u vlažnim krošnjama, počinju preuranjenu pesmu. I, tako ukrug.

U ovakvim uslovima radnička vojska pod šlemovima užurbano prekraja teniski kompleks na Rolan Garosu. Blato, glib, krš i lom na sve strane. Lete najloni i kese na vetru. Sve će za kraće od tri meseca biti pod konac i spremno za veliku tenisku predstavu.

Najveća novost, u pozitivnom smislu, jeste pokretni krov, koji je konačno postavljen na centralni teren "Filip Šatrije". Tako je Rolan Garos postao četvrti, poslednji grend slem s pokrivenim terenom, četiri godine posle Ju-Es opena, jedanaest posle Vimbldona i čak 32 posle Australijan opena, koji već ima tri pokrivena terena.

Ima rukovodstvo pariskog grend slema donekle i opravdanje za ovo kaskanje za vremenom. Prošli su kroz razne peripetije, razmišljali i o preseljenju u blizini Diznilenda ili aerodroma "Šarl de Gol", ali je kasnije pronađeno najracionalnije rešenje, da se proširi postojeći kompleks na susednu Botaničku baštu, posle čega su morali i da dobiju meč pred sudom protiv zaljubljenika u netaknutu prirodu. Sve je to usporilo modernizaciju. Ali sada je to gotovo prošlost.

Radovi su počeli još 2011. Izvode se po etapama, a prošle godine su bile vidljive najveće promene. Iza stadiona "Suzan Lenglen" tada je preuređeno šest manjih terena, a inaugurisan je, u ambijentu tropskog bilja, novi stadion "Simon Matje", koji nosi ime po drugoj najuspešnijoj francuskoj teniserki posle Suzan Lenglen, kao treći po kapacitetu na Rolan Garosu, sa 5.000 mesta.

Veliki poduhvat napravljen je i kada je, takođe za prošlogodišnje izdanje, porušen i iz osnova sazidan Centralni teren "Filip Šatrije", sa 15.166 mesta. Na vrhu je bio predviđen prostor za toliko potreban krov, čije je postavljanje započeto odmah pošto su odskočile poslednje loptice u ediciji 2019.

Krov je, konačno, po planu, zaseo na novu centralnu arenu. Generalna proba je izvršena proteklih dana. Težak je čak polovinu mase Ajfelove kule i može da se navuče, po potrebi, za petnaest minuta.

Foto: G. Čvorović

Prestaće tako, konačno, igra s nervima i strpljenjem, i igrača, i gledalaca. Nestaće sumorne slike dugog čekanja da se nebo smiluje, ubeđivanje sudija i supervizora da se meč prekine, mučenje s teškim natopljenim lopticama, situacije u kojima kiša, pesak i vetar onemogućuju normalnu igru, kao kada je, u dramatičnom polufinalu prošle godine, olujni vetar "Migel", u susretu između Novaka Đokovića i Dominika Tima na teren, uz gomilu razletele hartije, dopremio i ceo jedan kišobran!

Oslabiće, sada, verovatno, i prodaja tih kišobrana.

Sada će se, bar u odnosu na meteorološke uslove, igrati mirniji mečevi. Već od četvrtfinala, biće uvedena dva stalna termina, od 12.00 i 17.00. Novost su i reflektori na četiri terena, uz centralni, još i na stadionima "Suzan Lenglen" i "Simon Matje", kao i na novom terenu broj 14, koji je, zbog posebne atmosfere i blizine između igrača i posmatrača, već postao miljenik domaće publike.

Ima još jedna novost, koja je mnoge rastužila. Sravnili su sa zemljom čuveni teren broj jedan. Na Rolan Garosu vole iz pijeteta da kažu da stadion nije srušen već uklonjen, usled širenja sadržaja. Kako god bilo, nema ga više. Igra reči baš ne može da uteši nostalgičare. U toj mitskoj kružnoj areni odigrani su neki od legendarnih mečeva u istoriji belog sporta. Ali progres uvek zahteva ustupke, koji ponekad moraju da budu i bolni...

PARK UMESTO "JEDINICE"

TRANSFORMACIJA Rolan Garosa biće potpuna sledeće godine, kada umesto terena broj jedan, koji je već srušen, bude nikla zelena površina namenjena većem komforu gledalaca i oslobađanju krcatih aleja između terena. Tada će i radovima konačno biti kraj.