DA li će se evropska takmičenja nastaviti ili ne? Da li će biti proglašeni šampioni? Ko će učestvovati naredne sezone u Evroligi? Odavno je bilo jasno da će posle saznanja odgovora na ova pitanja biti nezadovoljnih. Odluke donete za "zelenim stolom" nekoga su obradovale, nekog razočarale, ali sasvim logično, nisu mogle da zadovolje baš sve klubove. Efes je pokazao najviše u eliti, Partizan u Evrokupu, ali njihove sjajne partije neće biti nagrađene, ostaće na nivou prepričavanja i to sa početkom: "Desila se te 2020. pandemija korone i pokvarila sve ono što smo mesecima dobro radili...".

Košarkaši iz Istanbula su u trenutku prekida "sebično" čuvali prvu poziciju na tabeli Evrolige sa učinkom od 24 pobede i četiri poraza. Amerikanac Šejn Larkin je igrao u životnoj formi, pratio ga je najbolje naš Vasilije Micić. Na 28 utakmica ligaškog dela pokazali su da su spremni da odu korak dalje u odnosu na 2019. godinu, kada su zaustavljeni u finalu.

U drugom po rangu evropskom takmičenju najviše pažnje privukao je beogradski Partizan. Crno-beli su se kroz uvodne utakmice podizali na lestvici favorita da bi pred četvrtfinale proglašeni za tim sa najvećim šansama za trofej i plasman u Evroligu. Imali su posle top 16 faze najbolji učinak od svih ekipa, obezbeđenu prednost domaćeg terena do samog kraja takmičenja.

Sve nabrojano palo je u vodu i ostavilo pitanje za razmatranje: Da li su te dve ekipe otkazivanjem sezone najviše oštećene? Evropsku titulu su želeli i ostali, pre svih Real Madrid, Barselona, CSKA. Najviše ambicije u Evrokupu imali su i Virtus, Unikaha, Venecija, Uniks. U eliminacionim utakmicama uvek je moguće iznenađenje. Apsolutno niko ne može da garantuje košarkašima Efesa i Partizana da bi baš oni završili nadmetanja kao šampioni.

Da je takmičenje sve vreme igrano po planu, bili bi na najboljem putu da to ostvare. To niko ne može da ospori. Već druga opcija, donosi i drugačiju sliku. Da su mečevi nastavljeni u julu situacija na terenu bi možda bila sasvim drugačija. Niko više to ne može da zna. Da li je trebalo da se desi proširenje, ili da se dodele specijalne pozivnice, a da neki klubovi ispadnu - odluka je bila u rukama onih koji su za to zaduženi.

Evroliga je saopštila da 18 istih ekipa kao i ove sezone igra i naredne, bez obzira na to šta su pokazale u ovoj takmičarskoj godini, a da četvrtfinalisti Evrokupa učestvuju u istom takmičenju i od jeseni. Prvi i glavni krivac što su odluke morale da se donesu za "zelenim stolom" je virus koji ovakve probleme izaziva jednom u sto godina.

Na pitanje da li su već pomenuti timovi najveći gubitnici, svako je slobodan da da odgovor iz različite perspektive. Svoje viđenje imaju Larkin, Veličković, predsednici klubova, treneri, košarkaški stručnjaci, novinari.

Navijačima je dozvoljeno da krive čelnike takmičenja i da sav bes i ljutnju okrenu ka njima. A igračima i klubovima, ostaje samo jedna opcija - da se posvete narednoj sezoni i pokušaju ponovo za pobede da se izbore na sportskom terenu, jer snage je najpravednije meriti na parketu. Dok čekamo te bitke, nadajmo se da nam korona neće ponovo pokvariti planove. Pa neka dogodine najbolji pobedi...

POD NATO BOMBAMA PROGLAŠEN PRVAK

VANREDNO stanje je sport u našoj zemlji zaustavilo i 1999. godine zbog NATO bombardovanja. Tada su čelnici takmičenja odlučili da proglase najbolje, konačna je bila tabela u trenutku početka agresije.

Podgorička Budućnost proglašena je za šampiona posle regularnog dela, a drugoplasirana Crvena zvezda je zaostajala jednu pobedu. Ta dva tima su obezbedila plasman u Evroligu.