IZ malog ušuškanog mađarskog Šoprona, gde joj je baš sve bilo potaman, košarkašica Aleksandra Crvendakić (24) odlučila je da ode. Posle šest godina provedenih u prvom inostranom klubu, došlo je vreme da naša reprezentativka promeni sredinu i suoči se sa novim životnim izazovima. Sledeća stanica je francuski Asvel, na čijem čelu stoji slavni Toni Parker, koji je izrazio zadovoljstvo zbog dolaska Srpkinje.

- Prijaju mi lepe reči predsednika kluba, svi znamo ko je on. Pohvale su samo podsticaj da se trenira još više. Drago mi je što dolazim u klub gde je ozbiljno shvaćen ženski tim, u koji žele da ulažu - priča Crvendakićeva za "Novosti". - Ove sezone su ušli u plej-of Evrolige, a smatram da će i naredne imati jak roster koji može da napravi dobar rezultat. Mada, kod nas žena se nikad ne zna... Zavisi kako se ko uklopi, a i potrebno je malo sreće. Svakako se nadam da ćemo biti jedna od jačih ekipa u Evropi.

PROČITAJTE JOŠ: Generalni sekretar FIBA: Košarkaški virus jači od korone

ŽAO MI JE ZBOG IGARA VEST o odlaganju OI Crvendakićeva nije lako prihvatila.
- Svakako da mi je žao, razočarana sam, jer smo svi čekali samo da dođe leto i počnu pripreme za Tokio. Ipak, svesni smo kakva je situacija u svetu i da ništa preče od zdravlja ne postoji, tako da ćemo se strpiti godinu dana.

Aleksandra se veoma raduje ispitima koji je čekaju u novoj opremi.

- Sagledala sam sve opcije i Lion mi se najviše svideo zbog kompletne atmosfere u ekipi. Napreduju iz godine u godinu, u klubu rade ljudi koji su igrali košarku, i to na mnogo višem nivou nego mi. Znaju šta je potrebno da bi se ostvario veliki rezultat. Drago mi je što ću biti deo velike organizacije i nadam se da ću uspeti brzo da se uklopim, jer imaju igračice koje su dugi niz godina zajedno, kako u klubu, tako i u francuskoj reprezentaciji. Poznato je da je njihovo prvenstvo jedno od najjačih fizički u Evropi. Nije lako, sve će za mene biti novo, ali sigurna sam da samo tako mogu da napredujem.

Iz Šoprona je u koferima ponela samo najlepše uspomene.

- Uvek sam pričala da mi je taj grad druga kuća, jer sam tamo odrasla, i košarkaški i kao osoba. Šest godina sam bila skoro sa istim saigračicama, one su mi postale veliki prijatelji, kao i svi ostali ljudi iz kluba. Mnogo mi je lepo bilo i naravno da ću se jednog dana vratiti. Ipak, smatram da je vreme da izađem iz zone komfora. Osetila sam da moram da idem dalje, da mi trebaju novo iskustvo, nova liga, izazovi...


Foto: Instagram
Trenutno naša košarkašica provodi vreme kod kuće u Loznici, neobično za ovo doba godine.

- Konačno uživam sa porodicom. Trudim se da što više budem sa njima, da čitam, gledam serije, filmove, uspevam da uradim i nešto od treninga, koliko mi uslovi dozvoljavaju. Čekam da se smiri situacija i da se vratimo svakodnevnim obavezama.

PROČITAJTE JOŠ: Kukoč, jedini Balkanac koji je igrao za šampionske Bulse: Nije Kraus kriv za sve, a da sam ja bio Majkl Džordan ne bih bio čovek kao on

Još dok se virus korona nije u potpunosti proširio na ova područja, Aleksandra je sa Šopronom doživela nepravdu u Evroligi. Trebalo je da igraju sa italijanskim timom Skija, ali je klub odlučio da ne putuje zbog zdravstvene situacije. FIBA nije imala razumevanja, pa je upisan poraz službenim rezultatom 20:0, koji ih je koštao plasmana u plej-of.

 - Veoma nas je pogodila ta odluka, jer smo smatrali da će svi razumeti, s obzirom na to kakva je situacija bila u Evropi, a pogotovo u Italiji. Srećna sam što je klub stavio naše zdravlje na prvo mesto. Nismo hteli ništa da rizikujemo i kasnije se ispostavilo da smo napravili najpametniju odluku. Možda smo taj dan i neki posle toga bile razočarane, ali sad vidimo kakav je ishod. Sve je stalo, tako da je jasno da smo bili u pravu - zaključila je Aleksandra Crvendakić.

SESTRA ELENA OBOŽAVA KOŠARKU
KORACIMA starije sestre krenula je i Elena Crvendakić. Na mladu košarkašku nadu Aleksandra je izuzetno ponosna:
- Ona u Americi ide u srednju školu i igra za školski tim. Završila je treću godinu, posle će, nadamo se, na koledž. Videćemo kako će ići dalji razvoj, jer joj je tek 18 godina. Nadam se da će biti bolja od mene. Kod nas se sve vrti oko košarke, ona je baš obožava. Imamo koš kod kuće, tako da se redovno takmičimo kad smo obe tu... A super nam je i to što ne igramo na istoj poziciji.