NAJBOLjI je igrač Konferencije Zapadne obale u 2020. godini, Nacionalna asocijacija trenera i "Ju-Es--Ej tudej" izabrali su ga u drugu petorku svih koledž košarkaša u Americi, tri novinarska udruženja (AP, SN, USBWA) smestila su ga u treći tim, bio je u najužem krugu kandidata za dve slavne nagrade "Džon Vuden" (najuspešniji košarkaš i student) i "Karim Abdul Džabar" (namenjena najboljem centru)...

Nabrajanje dobija veću snagu kada se iznese podatak da čak 353 ekipe učestvuju u šampionatu koji okuplja više od 4.000 talentovanih košarkaša iz celog sveta. Srbin Filip Petrušev (20) pomerio je sve granice, odigrao u dresu Gonzage sezonu iz snova, kojoj je pred "martovsko ludilo" virus korona prerano odsvirao kraj (prosek 17 poena, 7,8 skokova).

- Vraćali smo se iz Las Vegasa, posle osvajanja konferencijskog turnira i u autobusu smo prvo čuli vest da će se završnica igrati pred praznim tribinama. Bili smo tužni, jer je čar baš u tom ambijentu koji napravi više od 60.000 gledalaca. Međutim, pravi šok je usledio kada je zvanično otkazano, pomislio sam: "Ne, to se ne dešava, nemoguće je". Nešto najjače u koledž košarci, cele godine smo se pripremali za taj turnir, sve smo posvetili jednom cilju i onda se naš san srušio u sekundi. I dalje smo u šoku - prenosi utiske iz Amerike Filip Petrušev, student druge godine Univerziteta Gonzaga.

PROČITAJTE JOŠ: Konačno emitovane prve epizode dokumentarca o velikom Majklu Džordanu: Stvari koje sam video u prvoj predsezoni naterale su me da budem sam (VIDEO)

BRAT GRADI SVOJE IME MLAĐI Filipov brat David je, takođe, srpski reprezentativac i odlučio se za sličan put...
- Išao je u istu srednju školu na Floridi, posle je bio u Njujorku. Trenutno traži koledž, ali ga je virus korona poremetio. Njemu je bilo teže, jer je u Ameriku stigao kao moj brat. Nije mogao da napravi ime, jer su ga gledali kroz mene... Ali trudi se da pronađe odgovarajući fakultet i da ostane ovde sve četiri godine.

Žal dobija mnogo veće razmere kada se pogledaju rezultati fakultetskog košarkaškog tima.

- Cele sezone smo rangirani među top pet koledža u celoj Americi, najviše vremena smo bili prvoplasirani, dobijali smo vrhunske ekipe: Arizonu, Vašington... Jedini smo samo dva puta poraženi tokom ove takmičarske godine. Bili smo prvi u Konferenciji Zapadne obale, onda osvojili i konferencijski turnir, kao favoriti smo bili potpuno spremni za "martovsko ludilo".

Ludilo se do početka aprila stišalo, pa Petrušev može na miru da sumira sve što je uradio do sada. Timski uspesi neće biti krunisani u 2020, ali ta činjenica neće umanjiti sva individualna priznanja koja su završila na Filipovoj adresi.

- Naravno da mi sve to znači, pogotovo jer na listama najboljih igrača koje izbace pred start sezone mog imena nije bilo nigde - srećan je Filip što su prognoze bile loše. - To je sasvim u redu, jer moja prva godina nije bila ništa posebno. Imali smo dva igrača koja su sada u NBA ligi - Hačimuru i Klarka. Uz njih sam radio i neviđeno napredovao. Oni su otišli i bio je trenutak da neko istupi. To sam uradio ja, dobio sam minute, poverenje trenera i postao najbolji igrač tima. Sistem Gonzage mi izuzetno odgovara, svaki napad uključuje visoke igrače, poraslo mi je samopouzdanje.

PROČITAJTE JOŠ: NBA liga smanjuje plate igračima za 25 odsto

I u dresu Srbije, u kome ima dva osvojena evropska zlata sa juniorima, Petrušev je pokazivao pravi takmičarski karakter na terenu.

- Priznajem da mnogo volim da igram pred protivničkom publikom, to me "loži". Kad smo na domaćem terenu, svi imaju motiv da igraju, jer je Gonzaga poznata po neverovatnim navijačima i košarkaškoj kulturi. Ali, ja sam odlične partije pružio baš u gostima, na primer, pred 10.000 ljudi u Santa Klari dao sam 31 poen i baš dominirao. Inače, u našem gradu Spokenu, u državi Vašington, svi znaju za košarkaški tim, prate, prepoznaju nas na ulici, slikaju se, cene nas baš. Čak u Americi ljudi koji ne navijaju ni za koga, onda prate Gonzagu, jer nekako uvek po pravilu ima simpatičnu ekipu.


Foto: Univerzitet Gonzaga
Još kada je stigao u srednju školu na Floridi, jedan od najvećih talenata srpske košarke imao je jasan cilj - da preko koledža dođe do najjače lige na svetu.

- Ove godine mogu da izađem na draft, ali videćemo šta će biti od svega toga. Planove je poremetio virus, otkazani su turniri na kojima se predstavljaju mladi igrači... Pitanje je onda da li ću nastaviti i treću godinu na koledžu, ili izaći sad i biti izabran. Sve više draftuju igrače sa potencijalom, što mlađe, pre nego "gotove" proizvode. To je svake godine svetski događaj, samo zamišljam kako sve izgleda. Kažu da je još milion puta bolji doživljaj kada to i osetiš. Ja sam došao u Ameriku da bih bio bliži NBA svetu, da bih bio "na radaru"... Šanse su 80 odsto veće da izaberu koledž igrača nego nekog iz Evrope ko nije na vrhunskom nivou. Matematika je prosta.

Istu reč - prosto, Filip koristi i kada opisuje drugi segment njegovog života u Americi. U školskoj klupi se podjednako dobro snalazi kao i na parketu.

- Iskreno, fakultet je lakši nego u Srbiji, a diploma je veoma cenjena. Izabrao sam ove godine sportski menandžment i imam visoke ocene, uspevam sve da uklopim. I prosek mora da bude na određenom nivou da bi moglo da se trenira. Zadovoljan sam sasvim kako mi ide.

Uslovi koje ima za razvoj karijere prevazilaze čak i pojedine evroligaške okvire.

- Sve imaš dostupno 24 sata, dve hale sa 12 koševa. Dođeš, provučeš karticu kad god hoćeš i uđeš. Uvek su na raspolaganju ljudi koji ti dodaju lopte, individualni treneri, đakuziji su u svlačionici... Imaš timske treninge, ali se očekuje da radiš sam na sebi, taj rad van ekipe se prosto podrazumeva. Sistem je potpuna priprema za ono što te čeka u NBA. Postoji i centar za učenje, a određeni ljudi ti naprave plan kako da uklopiš sve što treba. Zapravo, ovde ti sve organizuju, a na tebi je samo da učiš i da treniraš - zaključio je Petrušev, potencijalni stub seniorske reprezentacije Srbije u budućnosti.

UVEK ZA SRBIJU
REPREZENTACIJA Srbije je sa Filipom u sastavu osvojila zlato na juniorskom EP - 2017. i 2018.
- I dalje imamo našu grupu na "Votsapu". Aktivna je i sada, ostali smo u kontaktu. Prošlog leta smo mogli više, ali eto ispali smo pre borbe za medalje... Mnogo volim to vreme sa drugarima u nacionalnom timu, uspomene ostaju za ceo život. Ja sam za Srbiju uvek tu, videćemo i kada će doći taj poziv za A selekciju.