PRE desetak godina Vladimir Jovanović pohađao je Poljoprivredni fakultet, na kome ne samo da je polagao ispite, već je i branio boje studentske selekcije, gradio prijateljstva, putovao na Agronomijade. Deceniju kasnije mnogi ga smatraju jednim od najperspektivnijih košarkaških stručnjaka u Srbiji. Već treću sezonu uspešno sa klupe vodi ekipu FMP, za koju kažu da trenutno igra najlepšu košarku u ABA ligi.


U razgovoru za "Novosti" pre svega je objasnio taj životni obrt, koji ga je naveo na pravi put.


- Moja porodica je sa sela. Poljoprivreda je nešto što sam voleo kao mlad, smatrao sam da je naša zemlja prilično pogodna za njen razvoj i zato sam napravio takav izbor. Ali onog trenutka kada sam shvatio da želim da budem trener, samo sam prestao da idem na fakultet, što je loše. Apsolvent sam i ostalo mi je nekoliko ispita. Međutim, obećao sam nekim članovima porodice da ću završiti kad-tad - otkriva Jovanović.

KO JE PRAVI JOVANOVIĆ? ZANIMLjIVO, u košarci postoje dva trenera sa istim imenom i prezimenom. Stariji je nekadašnji trener Partizana...
- Stalno nas mešaju. Čak na FIBA sajtu je jedno vreme na mom profilu stajala njegova slika. Jednom sam primio i poziv, pričao sa čovekom bukvalno pola sata i tek kad mi je postavio neko pitanje vezano za Kubanj, shvatio sam da nije želeo sa mnom da priča, nego da nas je pomešao.


Diploma na Poljoprivrednom će još malo morati da sačeka. Za njega je najbitnije da je završio studije na DIF i da može da se bavi poslom koji najviše voli.


- Još dok sam završavao igračku karijeru, stalno sam se pravio pametan i pričao svima šta treba da rade, tad je i bilo naznaka da bi mogao da postanem trener - uz osmeh objašnjava Vladimir. - Kada sam kod jednog mog prijatelja u Mladenovcu odradio trening u školi košarke sa decom, znao sam da je to to, jer sam video obostrano zadovoljstvo. Počeo sam tu da radim, posle sam upisao strukovne studije, jer mi je škola bila potreba da bih se ozbiljnije bavio tom profesijom.


Na fakultetu se desio susret, koji se može nazvati sudbinskim.


- Upoznao sam profesora Radivoja Mandića (radi u FMP) i on je poprilično zaslužan za moj dalji razvoj. Bio sam jedan od starijih studenata, samim tim i zreliji i približniji njemu godinama. Prepoznao je u meni želju i talenat. Pitao me je da li želim da dođem u FMP da vidim kako sve to izgleda u seniorskoj košarci. Tada se poklopilo da je iz kluba otišao trener Miško Pejić, a klupu je preuzeo Milan Gurović, koji nije imao stručni štab. Ja sam došao da gledam trening, pa da budem volonter, kasnije sam dobio i neka zaduženja, to se pokazalo kao dobro i priključen sam stručnom štabu 2012. Mislim da je to bila prilika koju nisam smeo da propustim, a ona je došla kao nagrada za neki ranije uložen trud, još i tokom igračkih dana.



Foto: D. Stjepanović
Pet godina od prvog dolaska u Železnik, Vladimir je postao šef struke. I dalje sa istim entuzijazmom svakog dana stiže na trening iz Mladenovca, i često se kući vrati tek uveče.


- O vremenu koje provedem u sali najbolje priča moja supruga. Samo fizički deo treninga je dva puta po dva sata, ali potreban je puni radni dan da bi se sve pripremilo. Analiziranje našeg treninga, skautiranje protivnika, praćenje promena u košarci. Van toga stignem malo da se poigram sa sinom, odvedem ga u vrtić... Svaki dan putujem, jer nismo želeli da se preselimo u Beograd. Žena se bavi advokaturom, ima u Mladenovcu dobar posao i bilo bi glupo da ona putuje. Ovako ja idem svaki dan u jednom pravcu 60 km i nije mi teško.


FMP je trenutno četvrti u ABA ligi sa skorom 8-4. Jedan od trijumfa upisali su protiv prvoplasirane Budućnosti.


- Najviše me raduje to što ljudi pričaju o načinu igre, o modernoj i brzoj košarci koja nas krasi. Nama je na početku sezone jedini rezultatski cilj bio da ostanemo u ABA 1 ligi i to se nije promenilo ni sada. Ne smeju rezultati da nas povuku, moramo da ostanemo na zemlji. Igramo lepo, jednostavno, ne komplikujemo. Momci nisu sujetni, ili jesu onoliko koliko tim može da istrpi.


Rad sa mladim igračima je veoma specifičan, ali Jovanović se s tim dobro nosi.


- Dobra strana tog posla je što možeš brzo da vidiš plod rada. Kad je mlad košarkaš on brže napreduje, brže usvaja nove stvari... Ali tu su velike oscilacije sa kojima se borimo.


Olakšavajuća okolnost za razvoj mladih je neograničen broj sati u sali.


- Imamo odlične uslove, dvoranu na raspolaganju skoro celog dana, medicinski blok, restoran, teretanu. Moj stručni štab u sastavu Miodrag Dinić, Aleksandar Zarić, Marko Stanojević, Radivoje Mandić i Bojan Stajić su uvek tu. Zajedno sa mnom ulažu svu energiju i vreme da izgledamo na terenu kako izgledamo.


Sa igračima kaže da ima fer odnos, kao i da je prema njima surovo iskren.


- Uvek im govorim da je škola na prvom mestu i ako zbog nje propuste trening, to je sasvim u redu. Moraju da shvate da postoji život i posle košarke. U svakom trenutku znaju da od mene mogu da potraže pomoć, da me pozovu u bilo koje doba dana ili noći... Otvorenu komunikaciju imamo i na terenu i van njega, uvek im kažem šta mislim. Nije im prijatno da čuju istinu u lice, ali mislim da nas je takav odnos doveo do ovakvih rezultata.


Kao svoju vrlinu Vladimir vidi sposobnost da uoči lične nedostatke.


- Znam šta mi nedostaje i stalno radim na tome. Volim da čujem pozitivne stvari o sebi, ali sam uvek otvoren i za negativnu kritiku ili sugestiju, jer iz toga uvek može da se izvuče pouka. Sebe edukujem svakog dana kroz literaturu, časopise, seminare, razgovore sa trenerima. Često se čujem sa kolegama, posebno volim da razmenim mišljenja sa Slobodanom Klipom. Baš kao što igračima govorim, tako i ja znam da moram da ostanem na zemlji i da nastavim da radim na sebi - zaključio je talentovani stručnjak Vladimir Jovanović.


NISAM ŽELEO DA BUDEM PROSEČAN

O IGRAČKOJ karijeri Vladimir priča sa setom u glasu.

- Prošao sam sve mlađe kategorije u Beobanci, koja je tad bila odličan klub. Trenirali su me odlični treneri, bio sam i kapiten, želeo sam i da nastavim. Ali desile su se neke stvari privatno, uz sitne povrede. Posle nekog vremena sam video da neću biti dobar koliko sam hteo, a nisam želeo da budem ispod proseka i tako se i završilo.


O TALENTIMA U FMP

POZNATO je da u FMP trenutno karijeru grade igrači poput Pecarskog, Radanova... kojima su odavno prognozirani ogromni dometi.

- Uspeo sam da nađem sa svima njima zajednički jezik i oni vrlo dobro znaju šta mislim o njihovom talentu, kao i da smatram da je za mene, ipak, najveći talenat za rad. Ukoliko budu radili iskoristiće ono što im je Bog dao, a ako ne, onda samo mogu da se uzdaju u sreću. Neki su shvatili, neki ne mogu da prihvate, ali na meni je da im to kažem.