SPAKOVALI su pršutu, čvarke, rakiju... Lav svoju čuvenu korpu sa semenkama i ostalim zanimacijama, ekspedicija od pedesetak Užičana krenula je sredinom novembra 1996. u Bukurešt da navija za - Špance! Ništa čudno, jer ih je Radomir Antić pozvao da budu njegovi gosti na meču Lige šampiona Steaua - Atletiko Madrid (1:1).

Antićeva smrt vratila je ovih dana u grad kraj Đetinje i podsećanja na nezaboravno putovanje, priču o velikodušnosti legendarnog trenera i dobrog čoveka. "Novosti" su stigle do dvojice tada momaka od 20 i kusur godina, Dragomira Cule Kovačevića i Vladimira Šarčevića, dece bliskih Antićevih prijatelja, koji su se našli na spisku putnika za Rumuniju. Događaj koji pamte do detalja i posle malo manje od 24 godine.

- Bila je Radomirova želja da svoje Užičane počasti, da ih nagradi, da im se zahvali za podršku koju su mu u karijeri davali. Bio je u to vreme već uveliko trener u Španiji, jedna sezona u Atletiku bila mu je dovoljna za duplu krunu. Bili su to dani njegove velike slave, ali nije nimalo proredio kontakt sa prijateljima iz mladosti - priča Kovačević i daje uvod u priču o dvodnevnom putovanju.

MADRID SE KLANjAO ANTIĆU- Bili smo komšije sa Antićima, ja rođen 1. maja njihov Dušan 14. Gospodina kao Radomira nikada u životu nisam sreo. Kada sam bio sa njim po Madridu video sam sa koliko emocija mu ljudi prilaze, da su mogli crveni tepih bi prostirali pred njega. Bio je čovek pun strpljenja, umeo je sa ljudima, imao vremena za svakoga, umeo da sasluša i znao da posavetuje - ispričao je Dragomir Kovačević.
Autobus sa 52 putnika i dvojicom vozača krenuo je, u popodnevnim časovima, iz Užica za Bukurešt. Putovalo se celu noć. Bilo je i promašaja, lutanja po rumunskom mraku jer je u to vreme ulična svetlost bila prilična retkost...

- U autobusu nas je bilo svih generacija. Rođaka, prijatelja, dece prijatelja, komšija, svih ljudi Radomiru priraslih srcu. Sa nama je bio i Lav Šuljaga, prodavac semenki u Užicu. Čika Rade ga je mnogo voleo. On je poneo i robu sa sobom. Prodavao je nama u autobusu uz povike: Kupite što pre, kad pređemo granicu cena raste i moći će samo za devize. "Valjao" ih je i ispred stadiona Steaue. Poneo se i mezetluk, ali i rakija, jer znali su ovi stariji da nas dug put čeka. Omašili smo i put za 200 kilometara, pa smo se vraćali. Baš je potrajalo - sećaju se Cula i Šarac, dok jedan drugog dopunjavaju u priči.

Kada su stigli u Bukurešt bilo je jutro. "Navijači" iz Užica stigli su pravo u hotel sa pet zvezdica gde je bio smešten tim Atletika, sa predsednikom kluba Hesusom Hilom. Španci koji nisu znali za "akciju" bili su u šoku.

Raškin u odelu, Cula sa kačketom, Šole u prsluku, Mire sa šalom ...

- U hotelu su nas dočekali Radomir i njegov sin Dušan, kao počasne goste. Svako od nas je dobio zvaničnu crvenu jaknu, poznatu spitfajerku, Atletiko Madrida. Odmah je svako obukao svoju i bio u njoj ceo dan u Bukureštu. Ovo je bio poklon od Antića za ceo život. Kada smo se vratili kući svi su je, s ponosom, godinama nosili po Užicu. Verujte mi, prošle zime sam video čoveka u toj jakni - otkrivaju čari putovanja naši sagovornici i ističu da posle Bukurešta nisu obukli "fajerku" i da je danas imaju, novu novcijatu, kao uspomenu.

Razlgednica Vladimiru od Radomira 

ZBOG ANTARE POPUST U VOJSCI- U vojsci u Beogradu dovijao sam se da budem slobodan, subotom uveče, kako bih gledao utakmice Atletika. I svi su to znali. Kada mi je, jednog dana, stigla pošta iz inostranstva, dve razglednice iz Atletika, jedna sa potpisima svih igrača, druga od Radomira lično, komandiri su mi davali svaku subotu veče slobodno. Eto šta je čika Rade predstavljao u ovoj zemlji - podelio je Vladimir sa nama jedno sećanje na Antića.

Poklon je bio samo prvi u nizu iznenađenja sa Antićeve strane.

- Bio je Radomir veliki čovek, bio je iskreno presrećan što nas vidi. Na njegov poziv sišli su svi igrači da se sretnu sa nama. Zamislite našu sreću. Naravno da smo se svi slikali sa njima i te fotografije žive i dan-danas... Bile su to istinske zvezde, Pantić, Kiko, Kaminero, Simeone, Bejbl, Esnajder... Toliko su poštovali trenera Antića da nijednom od njih nije bilo teško da svojih slobodnih sat vremena potroši na nas. Osetilo se njihovo pravo uvažavanje Mistera.

Setio se Cula još jednog događaja, kada se u holu hotela pojavio čuveni predsednik Atletika Hesus Hil:

- Njegovo i Antićevo uvažavanje bilo je obostrano. Kada je Hil došao da se pozdravi, najstariji među nama, bivši fudbaler FK Sloboda, gospodin Raškin, održao je zdravicu. Ozbiljno se spremio za taj trenutak, čak se presvukao u belu košulju, crno odelo i leptir-mašnu, koje je poneo iz Užica za ovu priliku. Govorio je na srpskom, hvalio Antića, klub, pa i Hila... Duško je prevodio na španski. Snimali su nas Španci, išlo je sve i direktno na nekoliko njihovih televizija. Oni tako nešto nikad nisu doživeli.

Ostali su Užičani u luksuznom hotelu i kada je Antić povukao ekipu. Čak se i zapilo, pa i zapevalo: "Zlatibore pitaj Taru..." Na utakmicu su pošli kao tim.

- Tribine nisu bile pune. Mi smo bili na strani sa Atletikovim navijačima koji su došli sa ekipom, čarterom iz Madrida. Bilo nam je zanimljivo što je tu bio i Lolo, čuveni navijač "jorgandžija" i njegov bubanj - priča Dragomir, dok Vladimir otkriva detalj sa Lolom. - Užičani, oni krupniji, tražili su Lola da im da da udaraju u bubanj. Lupali su svom snagom, ali ga nisu probušili, a Španac je bio oduševljen kako tako snažni udarci dobro zvuče i daleko se čuju.

Vladimir Šarčević sa Lolom, navijačem Atletiko Madrida 

Utakmica je završena nerešeno 1:1. Prvi je mrežu zatresao Milinko Pantić, te sezone najbolji strelac Lige šampiona. Cula i Šarac potvrđuju da su "podivljali" na tribini. Krajem prvog poluvremena Steaua je izjednačila i to je bio konačan rezultat.

DUNjA ZA DUNjU

Radomir Antić je obožavao decu. Takvog ga kao dete pamti Vladimir Šarčević, a i njegova kćerka Dunja (10).
- Prošlog leta je, na Zlatiboru, rekao mojoj kćerki da će zbog nje u dvorištu da zasadi dunju. Nismo našli sadnicu tih dana, ali me je Radomir iz Madrida obavestio da je dunja posađena i da ćemo je videti u leto. Nažalost, čika Rade neće videti kako dunja i Dunja rastu, ali mi ćemo uvek misliti na njega i biti ponosni što smo ga poznavali - otkrio je Šarac.