Mitrović ne zaboravlja klub iz kog se vinuo u svet: Želim da se vratim, jednog dana, u Partizan, ali ne reda radi

Fudbaler Fulama i reprezentativac Srbije Aleksandar Mitrović (25)  je od nestašnog dečaka izrastao, u Engleskoj, u odgovornog čoveka i igrača, posvećenog supruga i oca... Svojim trudom i zalaganjem zaslužio je popularni Mitar priznanje koje je pre dva dana, u ova teška vremena za ceo svet, dobio kada je proglašen za igrača sezone u ligama van premijeršipa na teritoriji Engleske.

Mitrović se u dugom razgovoru za „Mozzartsport“ osvrnuo na početke svoje karijere, kratak boravak u Partizanu i želju za povratkom u beogradski klub.

 „Najtananije emocije vezuju me za Partizan. Boravak u Humskoj je jedan od najlepših perioda karijere. Živeo sam san: igrao za voljeni klub, nosio dres koji sanjan odmalena, delio svlačionicu sa momcima poput idola kao što je Saša Ilić, trčao ka južnoj tribini posle postignutog gola... Na sve to, u prvom timu delio dobro i zlo sa  generacijskim ispisnicima Markecom i Džigijem, kao i još nekoliko momaka iz omladinske škole: Tomićem, Brašancem, Jojićem, Aškovskim... Ma, uživanje“.

Bilo je to, kako ga je krstio Vladimir Volkov, „zlatno doba Partizana“, ilustrovano sa šest uzastopnih titula, jednim plasmanom u Ligu šampiona i tri učešća u Ligi Evrope.

„Taj period obeležilo je sjajno druženje. Bili smo baš dobar tim. Kad se stvori hemija unutar svlačionice onda sve ide kao podmazano: dao sam gol u prvom derbiju, radovao se Jojićevom u drugom, tim pogotkom osvojili smo titulu, prethodno igrali grupnu fazu Lige Evrope protiv kvalitetnih rivala... Žao mi je samo što je kratko trajalo, što nisam još koju godinu odigrao za Partizan. Voleo bih još jednom da pokušam i ostvarim ciljeve koje sam odavno sam sebi zacrtao. Pre svega se to odnosi na igranje s Partizanom u Ligi šampiona, ali i postizanje još golova. Osećam da to mogu. Imam još neke želje, može se reći nedovršena posla u Humskoj, nešto što nisam uradio u prvom mandatu. Kažu ljudi da ne bi trebalo planirati, ali svakako bih voleo da još jednom obučem taj dres“.

Tako nešto zimus je najavio tvoj „klasić“, Lazar Marković.

„Nije to rekao slučajno, niti se ljutim što je Markec plan izneo u javnost. Svako ko me poznaje, svedočiće da zaista želim opet u Humsku. Iako bih voleo odmah, moramo biti realni, sad to nije moguće. Međutim, ubeđen sam da će se jednog dana steći uslovi da opet zaigram pred Grobarima. Da se zna, neću se vraćati reda radi, niti da bih zauzimao mesto mlađima, nekom detetu iz škole što jedva čeka da dobije koji minut u prvom timu, ne bih voleo ni da me tad doživljavaju u smislu „e, Mitar je napravio ime i karijeru, on ima prednost“. Ne, ne, stvarno vam kažem, bude li se pojavila opcija da se vratim u obzir dolazi samo Mitrović maksimalno fizički spreman, u naponu snage, sposoban da celog sebe da, da pomogne Partizanu. Ne da se vučem po terenu“.

Javna je tajna da Mitrović, u mlađim kategorijama Partizana, nije bio projektovan kao talenat top kategorije. Neki su govorili da je „škart“, a onda ga je tako odbačenog uzeo Vuk Rašović u „Teleoptik“ i promenio mu život.

„On mi je otvorio vrata Partizana. Kod Vuka sam naučio sve najvažnije u fudbalu. Prva lekcija – šta znači biti profesionalac. Jedan od najzaslužnijih ljudi što sam dobio šansu u profesionalnom fudbalu, postepeno me je uvodio u sistem. Neprestano me je gurao napred, terao da učim, menjao me, oblikovao. Slobodno mogu da kažem da mi je fudbalski otac, zauzima posebno mesto u mom srcu“.

A srce uvek užurbano udara kad se pomene Partizan. Bilo kad i bilo gde, pa je tako Aleksandar Mitrović i jesenas govorio da sadašnji tim crno-belih ima perspektivu i da je valjano vođen.

„Stojim pri tom stavu. Partizan je na dobrom putu. Jeste u zaostatku, jeste razočaravajuća pozicija na tabeli, ali jeste i dobar fudbal, ako ćemo pošteno. Stvarno crno-beli igraju lepo, vidi se ruka trenera, ofanziva, visok procenat poseda lopte, kontrola utakmice, šansi... Sad, moraju i te prilike da se pretvaraju u golove, čini mi se da u tom segmentu moj klub može još bolje. Siguran sam i da hoće, jer Savo Milošević radi fantastičan posao, potrebno mu je dati vreme da složi sve kockice, da mu se možda i dovede još neko pojačanje kako bi ideje sproveo u delo. Znate kako se kaže, koliko para, toliko muzike. Baš mi se svidelo što su Deki Stanković i Savo Milošević javno to rekli pred poslednji derbi. To je suština. Imajući u vidu uslove, Savo i njegovi saradnici, profesor Marko Stojanović, legenda Igor Duljaj i Nenad Cvetković rade dobar posao. Uz, razume se Milana Đumija Đuričića, čije znanje o fudbalu je neiscrpno. Samo neka nastave ovako i biće dobro“, dopunio je najbolji srpski napadač i omiljeni špic u očima navijača crno-belih u proteklih deset godina.