NEKA VAM SRCE BUDE KAO AVALA: “Novosti” sa legendarnim Šoškićem evocirale uspomene na duel sa Junajtedom

SRCE da vam u četvrtak bude veliko kao Avala! Da ne ostavite slobodno ni jedno parče terena! Pogledom u svoje dlanove, pa u beležnicu novinara "Novosti", legendarni Milutin Šoškić (81) je poentirao kada smo ga pre nekoliko dana posetili u njegovom stanu i kada smo evocirali uspomene od pre 53 godine. "Partizanove bebe" tada su u polufinalu Kupa šampiona eliminisale slavni Mančester junajted.

Ulica Jabučka, na Karaburmi. Zvonimo na vrata na drugom spratu, otvara nam čika Šole i skoro još na pragu počinje priča o fudbalu, slavnim danima, odbranama, pobedama, porazima... U društvu Jovana Otaševića, Šoškićevog prijatelja za sva vremena, sve ide još lakše. Sećanja se kotrljaju glatko, kao svaka od 81 godine koju slavni golman Partizana s ponosom nosi u svojim rukama. Te ruke svedoče o malom milionu lopti koje su od Šoškića i Partizana napravile ono što je ovaj klub danas.

- Dolazi nam u goste veliki klub. Mi smo 1966. godine Mančester junajted izbacili iz polufinala Kupa šampiona samo zbog toga što smo se dogovorili da nam srce bude veliko kao Avala. Da u revanšu pametnom igrom napravimo bedem pred golom i jer smo bili svesni da sve zavisi od nas. Ovo je utakmica koja rađa heroje - kaže Šoškić koji je s ponosom nosio kapitensku traku oko ruke te 1966. godine.

PROČITAJTE JOŠ: Preporuka za Ser Aleksa u Beogradu: Jedan dobar alkohol

Ne zna se šta je u lepšem sećanju: pobeda od 2:0 od 13. aprila 1966. ili revanš i minimalni poraz od 1:0 nedelju dana kasnije na "Old Trafordu".

- Kao da je juče bilo... - zastao je na trenutak legendarni Šoškić, a na licu mu "sevnu" dečački osmeh koji ga je u sekundi podmladio najmanje 20 godina. - U toj prvoj utakmici u Beogradu igrali smo kao u nekom transu. Prepune tribine, veliki tim nam je bio u gostima. Denis Lou je bio paklen igrač, Džordž Best je samo vrebao šansu. Naši su ga toliko dobro čuvali i tako dobro "prebili" da čovek nije bio sposoban da izađe na revanš. Da je Best igrao u revanšu, nisam siguran da bismo videli finale sa Realom.

U Beogradu je moglo da bude i više od 2:0. U revanšu na "Old Trafordu" su glave i srca bili važniji od nogu...

- Raša (Vuk Rašović) i Vaske (Velibor Vasović) su izorali teren u obe utakmice. Bukvalno su ga izorali. U Beogradu smo imali šanse za još koji gol, sudija nam je jedan i poništio - rado Šoškić vrti film.

- Sećam se krcatog "Old Traforda" i događaja koji su mi i danas nestvarni. Navijači su mi iza oba gola bili bukvalno nadohvat ruke. Prvo su me punih sat vremena gađali kovanicama od dva penija. A, one onako debele, pozamašne, boli svaka kada me pogodi. Išao sam im na nerve što nisam ni jednom odreagovao. Onda me je neko pogodio uredno spakovanim sendvičem. Odvijem ga, pojedem dva zalogaja, prekrstim se, poljubim, zamotam ga i nežno spustim u gol. Tek su se tog trenutka smirili - uzdahnuo je duboko čika Šole.

PROČITAJTE JOŠ: Milošević: Privilegija - posle 53 godine Junajted u Humskoj

I onda nam prepričava scenu za sva vremena, iza kulisa fudbalskog "Teatra snova", nadimka koji i danas nosi "Old Traford".

- Švajcarski sudija Dinst svira kraj, neki od nas od sreće padaju na travu, neki Englezi od tuge beže što pre u svlačionicu. Ulazim i ja u tunel i osetim strašan udarac u glavu. Mislio sam da me neki divljak udario pesnicom, okrećem se i vidim "skockanu" plavušu koja u ruci drži cipelu sa visokom štiklom. Oprostio sam joj - opet nas Šoškić "časti" onim nežnim dečačkim osmehom koji ulepšava njegovu celu Jabučku ulicu i Karaburmu sa okolinom.

Mančester će posle 53 godine ovog četvrtka opet na travu Humske 1...

- Savo će to da složi kako treba. Tu nemam ni trunku dileme. Nažalost, u prvenstvu nam je odjednom ide loše, ali ovo su utamice koje se igraju jednom u karijeri. Zato su srce i glava mnogo važnije od nogu. Vremena su se promenila, fudbal je postao brži. Nadam se da su se i Englezi promenili. Ja sam ih doživeo kao nevaspitane. Nisu me slomili pre 53 godine, jer sam u duši ratnik i davao sam uvek više od sebe. Mislim da sam znao o fudbalu dosta. Nažalost, nisam umeo samo jednu stvar u karijeri, da naplatim dobro neki ugovor - završava Milutin Šoškić.

MILUTINA Šoškića danas rastuži kada vidi gde klinci provode vreme.

- Trebalo bi da budu na terenu, da treniraju sa strašću. Pre nekoliko godina su oterali neku decu ovde iz mog kraja na Karaburbi koji su su bili sumnjivi obezbeđenju u jednom supermarketu. Grubo su ih oterali, a najstariji dečak je došao da pokaže drugarima da je na tom mestu nekada bio stadion Beograda. Tužno je to - kaže setno Šoškić.

PROČITAJTE JOŠ: Solskjer odredio putnike za Beograd: Mata i Rašford predvode “đavole” u Humskoj

FERGUSON I ŠKOTSKE PANTALONICE

ZA prepričavanje je i dan kada su se upoznali Milutin Šoškić i, kasnije slavni, Aleks Ferguson.

- Bio sam trener Kikinde, Druga liga Zapad. I, 1977. godine igramo prijateljski meč sa Aberdinom koji je trenirao tada 36-godišnji Aleks Ferguson. Sretnemo se pre meča, ćaskamo... Nikada neću zaboraviti njegove uske pantalonice sa škotskom kariranom šarom. Kasnije smo postali veliki prijatelji, jer sam mu 2003. godine preporučio golmana Tima Hauarda, kojeg sam otkrio slučajno na jednom školskom igralištu dok je igrao košarku u Americi - seća se Šoškić, koji će večeras najverovatnije sedeti do svog dugogodišnjeg prijatelja u centralnoj loži stadiona Partizana.