Parker: Nismo igrali fudbal, a imali smo druge instrukcije

Lako je biti general posle bitke, rekao je to i posle meča trener Nenad Lalatović, ali suština jednog od siromašnijih derbija u istoriji je to što Zvezda nije igrala fudbal. Ruku ni srce to nije činio mnogo ni Partizan, ali je on to sebi mogao da priušti jer “cilj ponekad opravdava sredstvo”. Borbenost je samo jedan segmeng fudbalske veštine, a da crveno-beli panično nabijaju loptu “na palac” gotovo 60 minuta je - neshvatljivo. I nema opravdanja.

- Nismo igrali fudbal, a u pripremi utakmice smo dobili potpuno drugačije instrukcije - da ne igramo dugim loptama - otvorio je priču Džošua Parker, napadač Antigve i Barbuda školovan i odrastao u Engleskoj koga nije užasnula situacija na tribinama. - Na terenu smo se samo tukli, svaka druga reč je bila “fajt”. Pa, fudbal nije borba, već igra. Ako ovi mladi momci žele da igraju na Zapadu, u Engleskoj, moraju da igraju fudbal a ne da se tuku. Za to postoje drugi sportovi. Ja sam bio više u klinču i vazduhu nego na zemlji, a žao mi je propuštene prilike jer bi se verovatno sve promenilo za nas da sam dao gol. Ali, verovatno samo u Srbiji je pet bodova nedostižna prednost. Zašto ne bismo osvojili titulu? Svi pričaju ovde da je Partizan čudo, ali ja to nisam primetio. Šta nam je rekao trener posle meča? Da smo se dobro borili...

Zvezdin vezni red u ovoj postavci bio je i brojčano slabiji, a i nema tu drskost i srce da se nametne na terenu,pogotovo kad rival izvrši veći pritisak. Ali, to je znao i trener Lalatović, pa je morao da napravi drugu taktiku i da na teren pošalje momke koji imaju petlju, veće srce i jači želudac za ovakav meč. A, to su Grujić, Ristić, Savićević... Zašto to nije učinio, odgovor će dati on sam, ali i te greške se mogu, najblaže rečeno, podvesti pod neiskustvo i njegovo “trenersko sazrevanje”.

- Da smo bili agresivniji, da smo jače ulazili u duele lopta bi bila više u našem posedu i imali bismo bolju organizaciju igre, prilike da ugrozimo rivala čak i iz kontranapada - kritički se osvrnuo na taj segment levi bek Dušan Anđelković. - Partizan je bio agresivniji, iz osvojenih lopti su stvorili par boljih kontri, prilika u prvom delu. Da me neko ne shvati pogrešno, mi smo hteli da damo “200 odsto” zbog Zvezde, nas samih, navijača. Ali, nismo uspeli da igramo, kako i zašto sad više i nije bitno. Završilo se nepovoljnih 0:0, moramo da se priberemo i borimo do samog kraja. Ne mogu da kažem da je gotovo kad nije.

Umivena stvarnost Crvene zvezde kroz izjave aktera otprilike izgleda ovako, a uprošćeno: Zvezdin tim bez pravog lidera, iskusnog trenera, hrabrosti i nadasve nedovoljno kvaliteta ne može da bude prvi ni u Srbiji. Zato na “Marakani” moraju da preseku i svo znanje i energiju usmere ka deblokadi računa, smanjenju dugova, da daju šansu svojoj deci i da se zahvale svima onima koji ne mogu da iznesu teret crveno-belog dresa...

LALATOVIĆ I PSIHOLOGIJA

FUDBALERI crveno-belih su posle jesenjeg poraza u Humskoj, gde su odigrali daleko bolje nego u svojoj avliji, potpuno pali u nastavku lige, što znači da nemaju pobednički mentalitet. Psihologija dobija značajne utakmice, a ne samo kvalitet.

U tom segmentu je “tanak” i Lalatović, koji nikako da zauzda svoj temperament, često smo svedoci da mu je “jezik brži od pameti”. Nema “Lale” još ni iskustva, ni procenu kad treba sa klupe da umiruje, a kad da pravi frku. Poslovica kaže “Kakav general takva i vojska”. A, Lalatović je kraj klupe bio nervozniji od svojih igrača. O taktici, poziciji Luke Jovića, izboru igrača uvek se da raspravljati. Treneri su pukovnici ili pokojnici, a jedino merilo njihovog uspeha su – rezultati.