Srđan Dragojević: Pamti se pesma u porazu od 6:1

SRĐAN Dragojević je kultni srpski režiser. Ne treba objašnjavati zašto, lakše je samo nabrojati filmove koje je režirao: “Mi nismo anđeli” (dva dela), “Lepa sela lepo gore”, “Rane”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”, “Parada”, “Atomski zdesna”.

Po obrazovanju je klinički psiholog i reditelj, izdao je i tri zbirke pesama, a za “Knjiga akcione poezije” dobio je 1986. godine i nagradu “Branko Radičević”.

Na pitanje gde je vaše utočište odgovorili ste: Moja porodica, filmovi, knjige i FK Partizan. Od kada u vašim venama teče crno-bela krv?

- Sudeći po “crno-beloj svesci”, punoj isečaka iz novina o Partizanu, koju sam pravio kao i mnoga deca tih godina, početak mog interesovanja je negde u sezoni 1972-1973. Dakle, devet godina, treći razred osnovne. Otprilike tada me je i otac odveo na prvu Partizanovu utakmicu. Ali, nismo bili uspešni tada, dosta dugo. Nije bilo lako navijati za Partizan, velika većina dečaka u razredu bodrila je Zvezdu. Svejedno, dobro je to iskustvo i dobro je biti u manjini. To vam je kao danas kada moja ćerka jedina u razredu sluša rok, a svi drugi turbo-folk.

Ko je veći partizanovac: Bjelogrlić ili vi?

- Bjela je odskora i fudbalski funkcioner. Mana te pozicije je i što se moraju donositi razumske, racionalne odluke. Ja sam samo navijač i koristim jedino - srce.

U Skupštini ste kluba, na koji način pomažete?

- Već godinama nudim da osmislim i režiram spotove i kampanju. U prethodnom periodu je bilo malo razumevanja za taj važan aspekt funkcionisanja kluba. Mislim da je premalo klubova u svetu koji su osvojili toliko titula u nizu, a da nisu dramatično povećali navijačku “bazu”, pogotovo među osnovcima. To je velika šteta, ali to ne zavisi od mene.

Najdraža utakmica, najslađa pobeda, najteži poraz?

- U novijem periodu, svakako onaj ulazak u Ligu šampiona protiv Anderlehta, na penale. Utakmica protiv splitskog Hajduka 1:6, kada ceo stadion peva Partizanu i pored teškog poraza, jedno je od najlepših iskustava i pokazuje suštinu ovog kluba.

Zvezda ima veliki finansijski problem, Partizan mnogo manji, može li se to goruće pitanje rešiti i kako?

- Imam veoma negativno mišljenje o privatizacijama naša dva legendarna kluba. Ne bih voleo da postoji ni najmanja mogućnost da se te privatizacije odviju na način koji je privatizovana i uništena srpska privreda, niti da ova dva brenda Srbije postanu filijale za uigravanje igrača na putu za neke velike klubove. Teško je očekivati da bi neki ruski ili arapski milijarder poštovao to što su Zvezda i Partizan za Srbiju. Ja bih, naprotiv, krenuo potpuno suprotnim pravcem - ka nacionalizaciji dva naša najveća kluba! Pojedinačno, stadioni su preveliki za održavanje, sagrađeni su za ligu zemlje sa 20 miliona stanovnika. Na izuzetno su nepovoljnom mestu, usled širenja Beograda. I ja sam, kao desetine hiljada navijača vezan za JNA, ali mi se čini da je razumno rešenje sagraditi nov, moderan, zajednički stadion za 30.000 gledalaca.

Ivan Bekjarev je rekao da navija za Partizan kada igra sa strancima, da li vi nekada navijate za Zvezdu?

- Uvek. I za sve druge naše klubove kada igraju protiv inostranih. Navijam i za Maribor, Hajduk, Rijeku kada igraju protiv evropskih klubova, kao i za većinu klubova sa prostora bivše Jugoslavije. Dobro, za Dinamo ne navijam, moram da priznam.

“Montevideo” vašeg prijatelja Bjelogrlića je napravio bum, šta vi mislite o ta dva dela naše fudbalske istorije?

- Šta bih da mislim, sve najbolje. I ja sam dao tu određeni doprinos, napisao 12 epizoda serije i film koji se pretvorio u dva filma, a tih 12 u 36 epizoda. Mene je producent filma i serije Dejan Petrović angažovao i uspeo sam nešto što mi se činilo neostvarljivim u veoma “tesnom” roku - za četiri meseca napisao sam više od 500 stranica scenarija koji pokriva celu priču. Uskoro sam ušao u pripreme i snimanje “Parade”, pa stvaralački proces nisam pratio, ali mi je bilo veoma drago da Bjeli pomognem da realizuje davnašnju želju da režira film. On je posle angažovao i druge pisce koji su odlično obavili posao, tako da se sve to dosta razlikuje od prvobitne verzije. Ali, Bjelogrlić je svakako dao svoj, presudan pečat. U mojoj verziji to je bila veoma “čista” sportska priča u kojoj su ženski likovi bili sasvim slabo zastupljeni, ali pretpostavljam da je za popularnost kod publike Bjela pogodio stvar inkorporirajući i ljubavne romanse.

Da li biste snimali neki sportski film, na primer, o Partizanu?

- Ne, imam svoja tri scenarija koja bih voleo da snimim pre no što “crvima kažem zdravo” i nijedan od njih se ne bavi sportom. Imao sam ideju o seriji koju bih voleo da radim, a koja se tiče menadžera, i velikih i onih malih, fudbalera od najranijih kategorija do profesionalaca, ali nešto slabo dolazim do interesantnih priča i informacija. Kao da je ta profesija pomalo obavijena “velom tajne”. Možda neko pročita ovo pa ponudi saradnju vezanu za informacije i zanimljive priče...

Planovi za 2015. i dalje?

- Nikakvih planova nemam. Gledam kako mi deca rastu i to mi je dovoljno.