Rođendan Studija B: Da ne bude - Beograde, laku noć

UGAŠEN Studio B! Nije reč o neumesnoj prvoaprilskoj zafrkanciji smišljenoj u čast kuće koja je baš na Svetski dan šale proslavila 44. rođendan. Nije reč ni o tačnoj informaciji. Makar ne još. Ali, medijski simbol Beograda jeste junak drame čiji je ishod neizvestan, a čiji scenario pišu - političari.

Elemente komedije ova drama je dobila kad smo poželeli da neka od zaštitnih lica Studija B smestimo na našu naslovnu stranu. Direktor i glavni i odgovorni urednik Aleksandar Timofejev imao je samo jedan uslov: da ne sedi u fotelji jer ne želi da liči na "kuma" Korleonea. Ulogu "kume" dobila je Ivana Nikolić, a oko nje smo, uz instrukcije fotoreportera "skupite se još malo, uvek nekom fali ruka", poređali ostale: Svetlanu Đolović, Aleksandra Gajšeka, Danijelu Lišanin Brkić, dok gornji red čuvaju Timofejev, Mihaela Šljukić Bandović i Veljko Pajović.

Da li izgledaju kao Popadići iz "Boljeg života" ili kao akteri "Dinastije", naši junaci nisu mogli da se dogovore. Ali, složili su se da bi bolje prošli da imaju bar neke sličnosti sa zloćom Aleksis iz pomenute sapunice. Pa, da se vratimo na ono što Beograđanima naviklim da dobijaju dnevnu dozu informacija, kulture i pristojne zabave, izgleda kao naučna fantastika.

- Ako se STB privatizuje, što predviđa novi Zakon o elektronskim medijima, na ovoj televiziji ćete verovatno gledati čestitke, pozdrave, horoskope, narodnjake i jeftine rijalitije - priča Timofejev. - Ako želimo da se STB i dalje bavi životom običnog, malog, a velikog čoveka, mora da se nađe neko srednje rešenje. Mada pravimo program pre svega namenjen Beograđanima i gostima prestonice, preko kabla nas gledaju u celom svetu. Dobijam pisma iz Australije gde se na iskvarenom srpskom zahvaljuju što im prenosimo duh Beograda.

Taj duh su osamdesetih bojili pisac za malu i veliku decu Duško Radović i Đoko Vještica, čovek čiji glas nisu želeli da čuju rukovodioci komunalnih preduzeća jer ih je, nimalo nežno, propitivao. I u mnogo čemu drugom, STB je bio revolucionaran - kada je 1970. pokrenut radio, uvedeno je pravilo da između dve muzičke numere bude emitovano maksimum tri minuta govora, a dve decenije kasnije osnovana televizija bila je prva nezavisna stanica u ovom delu Evrope.

- Prva stvar koju ja dobro pamtim desila se krajem osamdesetih, kada sam počeo da radim kao lutajući reporter honorarac na STB - priseća se Timofejev. - Izveštavao sam o prvom velikom štrajku radnika koji su izašli na ulicu, što se tada nije nimalo svidelo komunističkom režimu. Najlakše je bilo da budem žrtveno jagnje, jer sam bio klinac, ali svi moji urednici stali su iza mene i rekli: Ako ode on, daćemo ostavke. Nikad nije bilo lako Studiju B. Setite se devedesetih i svih gašenja ove televizije. Ali sada sam jako zabrinut.

Ne i umoran. Voleo bi Timofejev da mu dan traje 64 sata, jer je toliko dovoljno za hvatanje u koštac sa svim problemima. Dok nam pokazuje jedan jedini studio u kom se snimaju sve emisije, podseća da je na televiziji uvek važilo pravilo koliko para toliko muzike.

- Ne mogu da vam opišem koliko ste srećni što uređaj zahvaljujući kom vidite vreme i temperaturu još nije crkao, a na ivici je. Naša oprema je toliko pohabana, a što je još gore, nije ni preterano skupa, ali ruke su nam vezane zbog raznih birokratskih i zakonskih ograničenja.

U šetnji kroz Studio B, srećemo Slobu Konjovića, nekadašnjeg muzičkog urednika radija, a sadašnjeg penzionera - optimistu.

- Ako iole poštujemo tradiciju i imamo odnos prema našoj radijskoj i TV istoriji, Studio B mora da opstane - jasan je Konjović.

Za rođendansku želju Timofejeva ne moramo da pitamo. Ali pitamo ga po čemu bi voleo da ljudi pamte STB za 30 godina:

- Znam šta ne bih voleo, da se pamti kao nešto što je postojalo, a više ne postoji. Našu sudbinu odrediće politika i političari. Ako STB bude postojao i za 30 godina, znači da smo pobedili.