Popi Montgomeri: Beti Bup s pištoljem!

TOLIKO je toga što volim u vezi sa Keri. Pre svega volim što je jaka, voli akciju i kocku. I, naravno, ima divne ljubavne scene sa Dilanom Volšom. Ne znam šta bih pre stavila na prvo mesto od stvari koje volim u vezi sa njom?!

Ekskluzivno za „Novosti“ ovako počinje priču australijska glumica Popi Montgomeri (36), Keri iz serije „Nezaboravni“, koju gledamo na kanalu AXN. Popi je razdragana, vesela, duhovita i pričljiva devojka. I vredna, jer, kaže, snimanje je nekada trajalo i do 20 sati dnevno, ali je ništa nije umaralo!

- Serija je unikatna, a energija koju imaju moje kolege fantastična. Scenario je dobar, priča odlična. Nisam u početku shvatila koliki uspeh može da doživi, doduše nisam ni razmišljala o tome, ali publika je sjajno prihvatila seriju, a ja sam i dalje veoma uzbuđena zbog toga - priča Popi, koja je prve epizode želela da pogleda na televiziji, ali je posle odustala od toga:

- U početku me je zanimala kako sve izgleda na ekranu, kako sam odigrala neku scenu i šta bih, eventualno, mogla da promenim kod Keri, a kasnije sam prestala, jer sam previše mnogo vremena provodila u liku. Uvuče vam se u glavu i samo o tome razmišljate.

* Keri ima neobičnu sposobnost, svega se seća, odnosno ništa ne zaboravlja?

- A ja ničega ne mogu da se setim! Na celom svetu postoji samo šest osoba sa takvom sposobnošću. Ali, ne radi se tu o nezaboravljanju, već o ponovnom proživljavanju situacija i osećanja. Ona kada se priseća neke scene iz života, oseća i kroz šta je tada prolazila. Oseća ljutnju, bol, tugu, suze... Sve.

* Ali jedino čega ne može da se seti je ko je ubio njenu sestru?

- To je jedina dobra, ali i loša stvar u Kerinoj sposobnosti. Čitav deo njenog života u kojem je njena sestra ubijena je blokiran. Keri hoće da se „odveže“ i seti se tog kobnog događaja u jednoj šumi i iz petnih žila pokušava da se seti ubice. Tome je, čini mi se, posvetila svoj život.

* Hoće li na kraju otkriti ko je ubio?

- Da!

* Da li je postojalo nešto što ste posebno morali da savladate za ulogu?

- Razgovarala sam sa Merilu Hener, jednom od osoba koje su „nezaboravne“ i koja je savetnik u radu na scenariju. A onda sam upotrebila maštu i „napravila“ Keri koju sad gledate. Mada mi se čini da posle snimanja bolje koristim svoju memoriju.

* Energija koja se u seriji oseća između vas i Dilana Volša („Reži me“) je odlična. Kako je bilo raditi sa njim?

- Sve je dobro funkcionisalo dok smo snimali, ali mi je još draže što to zrači sa televizije. Dilan je fantastičan kolega, veoma talentovan i duhovit, a hemija koja „vozi“ njega i Keri u seriji je neverovatna.

* Oni su bili i ljubavni partneri, pa su se udaljili. Hoće li se do kraja ponovo „smuvati“?

- Ne znam ni da li bih volela. Meni se dopadala veza između Skali i Moldera u „Dosijeu Iks“, možda bih volela da tako strujimo Dilan i ja. Ta neizvesnost i stalno flertovanje na ivici da pređe u ljubav i te kako ume da podigne adrenalin. Videćemo.

* Da li biste voleli da imate Kerinu sposobnost, makar na dan?

- Možda bih samo jedan dan i volela da pokušam. Ipak, to je sve toliko intenzivno da ne verujem da bih volela da se nosim sa takvom vrstom sposobnosti. Bože, pa još bih proživljavala bolni raskid sa dečkom iz gimnazije (smeh). Šalu na stranu, volela bih da mogu da praštam i zaboravljam, a ako ne mogu da zaboravim kako mogu da oprostim? Malo je komplikovano, ali pokušaću ponovo. Mislim da je sposobnost da sve pamtite i blagoslov i prokletstvo. Verovatno bi bilo magično u nekim situacijama, dok bi u drugim sve bilo strašno, strašno teško.

* I Keri je policajka? Stalno ih igrate?

- Mora da postoji neki problem besa u meni i to je jedan od načina na koji uspevam da ga rešim. Moram tako da radim i stalno sam u „fazonu“: „Dajte mi pištolj i hajde da isprašimo nečiju zadnjicu.“

* Mogli ste da postanete policajka umesto glumice?

- Mogla sam, samo kad se ne bih ovoliko plašila pravih pištolja! Velika sam kukavica, uvek bih gurnula nekog drugog da se obračunava umesto mene.

* Onda ste mnogo dobra glumica?

- Tako je! I uvek imam gumeni pištolj. Odveli su me jednom u streljanu i meni je sve to bilo previše glasno. Bilo me je sramota jer ne smem da uzmem pravo oružje u ruke. Izgleda-la sam kao Beti Bup sa pištoljem. I smešno i tužno istovremeno.