Publika ne da selo!

ČITAOCI „TV novosti“ odavno imaju privilegiju da jednom godišnje javno iskažu svoj sud na račun domaćih serijskih i filmskih ostvarenja, odnosno njihovih aktera. I ovaj put su dobili tu šansu i tako gromoglasno, a identično kao 2008, za glumački par godine izglasali - Radoša Bajića i Ljiljanu Stjepanović. Junaci popularne serije „Selo gori a baba se češlja“, čije je emitovanje pete (poslednje) sezone nedavno završeno, ponovo su izabrani za najbolje. Svečana dodela nagrada zakazana je za kraj avgusta, na Filmskim susretima u Nišu, a mi smo pre toga uspeli da „uhvatimo“ dobitnike i pitamo ih kako se osećaju kao ponovni pobednici.

Ljiljana nam je priznala da je iznenađena, jer nije ni znala da su ona i njen kolega opet u konkurenciji za ovo priznanje.

- Znala sam koliko publika voli ovu seriju, ali nisam znala da smo Radoš i ja opet favoriti, s obzirom na to da smo već odneli jednu pobedu. Međutim, ne mogu da prikrijem zadovoljstvo činjenicom da su nas vaši čitaoci, odnosno gledaoci, tako visoko ocenili.

To znači da je serija „Selo gori...“ i dalje u srcima publike, a nagrada je na neki način produžila život mojoj Radojki, mom omiljenom liku, koji sam gradila sa velikim entuzijazmom i uživanjem - rekla je glumica.

Radoš, koji je, kao što znamo, i režirao seriju, prisetio se koliko je duga i važna tradicija nagrade „On i ona“, koja je pripala njemu i Stjepanovićevoj.

- Sećam se kada sam bio mlad glumac, a to je bilo pre tri decenije - da su tada zvezde jugoslovenskog glumišta više priželjkivale da dobiju ovu nagradu nego, na primer, Zlatnu arenu u Puli. Danas su druga vremena, i velika je i značajna stvar što je ova nagrada nadživela svoje vreme - rekao je glumac, i dodao da je, prema njegovom mišljenju, priznanje trebalo da ode mladim i talentovanim glumcima iz filma „Montevideo, Bog te video“.

Ipak, i Radoš i Ljiljana se slažu da nije slučajno što je serija „Selo gori...“ osvojila publiku, jer je u pitanju priča o narodu.

- Gledaoci su dobrim delom sebe pronašli u ovoj seriji, što i jeste bila Radoševa ideja. Nedostajala nam je priča koja verodostojno oslikava naš mentalitet i direktno se obraća običnom čoveku - objašnjava Ljiljana.

Radoš dodaje da su uspeli da otvore dušu naroda i načnu teme na koje niko nije mogao da bude ravnodušan.

- Napravili smo sagu i epopeju o srpskom selu, o porodici, o veri, tradiciji, baštini i najlepšim osobenostima malog, zapravo velikog čoveka. Zbog toga verujem da će junaci naše serije dugo živeti u kolektivnom pamćenju naše publike - navodi Bajić.

Radoš i Ljiljana su kolege sa klase, i mada nisu nikada zajedno radili do ove serije, brzo su se, kažu, uhodali.

- Radoš je divan kolega, sa kojim je lako i lepo raditi. Odmah sam znala da ćemo imati lepu saradnju, a s vremenom su ta snimanja postala kao neki porodični skup, a ne skup kolega - kaže glumica.

Bajić za svoju koleginicu ima samo reči hvale i kaže da je ona velika glumica, koja će, siguran je, nastaviti da kreira velike, važne i složene uloge, kakve joj i pristaju.

Čitaoci „TV novosti“ su pokazali da, bez obzira na to što se serija više ne emituje, i dalje visoko vrednuju njene junake, a mi smo pitali Ljiljanu kako je reagovala kada je saznala da je Bajić stavio tačku na ovu seriju i odlučio da je definitivno kraj.

- Svi smo se najpre obradovali kada smo čuli da je snimanje završeno, jer smo bili umorni i odmor nam je bio neophodan. Međutim, čim smo malo došli sebi, shvatili smo da nastavak i nije nemoguć, čak bi mogao da bude i poželjan. Ja sam se toliko uživela u moju Radojku da sam negde još ostala u njoj. Ipak, Radoš je verovatno osetio da je vreme za kraj i odlučio da stane dok nije došlo do zasićenja kod gledalaca. Da li će biti nastavka, ko zna?! Ostavićemo reditelju da donese konačnu odluku, a ja ne sumnjam da neće biti prava, jer je on mudar i kreativan čovek - objašnjava glumica.

Bajić kaže da ga gotovo svi nagovaraju da povuče tačku sa ove priče i stavi zarez. Međutim, on objašnjava:

- Jedna naša narodna izreka kaže: Zasviraj i za pojas zadeni. Mi smo lepo svirali i sada smo malo za pojas zadenuli. Neka se baba malo odmori. Publika se buni zbog toga, pišu mi pisma, šalju poruke, zvone mi na vrata, presreću me prolaznici na ulici, na pijaci, u avionu, na poljima... Niko ne može da shvati da su Radašin, Milašin, sin Dragan, Đoda, Dragojlo i mnogi drugi trajno otišli iz našeg života. Kažem njima i vama - uveren sam da nisu. Siguran sam da će doći dan kad ćemo sa milionskom armijom gledalaca svi zajedno otići u Petlovac, da vidimo šta se tamo radi.