Piter Dinklidž: Ja sam div od metar i po!

SAD je sve lako. Serija u kojoj glumi postigla je neverovatan uspeh, i gotovo odmah po početku njenog emitovanja pao je dogovor da se snima i druga sezona. Pre nekoliko dana nominovan je i za nagradu Emi, za najbolju sporednu ulogu u seriji „Igra prestola“ - fantastičnog Tiriona Lanistera.

Ali, na početku, niko nije bio siguran kakva će, zapravo, biti ekranizacija čuvenog književnog bestselera Džordža R. R. Martina „Pesma vatre i leda“.

A „Novosti“ su, na tom početku - ekskluzivno, između ostalih, u Los Anđelesu razgovarale i sa Piterom Dinklidžom (42), najpoznatijim glumačkim patuljkom na svetu. Govorio je on o svojoj visini, iako niko nije insistirao na tome. Ali, u „Igri prestola“, seriji rađenoj u originalnoj produkciji HBO, Dinklidž je div, u pravom smislu reči! Glumčina od 1,35 metara visine! Nedostatak rasta nadoknađuje visprenošću - kako u seriji, tako i u životu.

Dubokim, staloženim glasom, na početku razgovora Dinklidž objašnjava kakav je njegov lik:

- Tirion je iz klana Lanister. Privilegovan je. Razume tamu koja se uvukla u njegovu porodicu. Veoma je inteligentan, ne ratuje, ne sakuplja mačeve, sve rešava pameću. Poštuju ga. I niko ga ne dira. Znate, ljude moje visine ne maltretiraju, samo ih ubiju (smeh).

- Samo se trudim da ljudima ne bude neprijatno. Lično, više nemam zid oko sebe zbog visine. Prevazišao sam to onog trenutka kada sam shvatio da je u životu jedino važno koliko ste duhoviti i kakav ste čovek u duši. Izašao sam iz adolescentske „politike“, kada sam bio besan i ogorčen na ceo svet što sam „kratki čovek“.

* Da se vratimo „Igri prestola“. Da li ste pročitali Martinovu knjigu pre snimanja?

- Da, ali samo prvu. Zapravo, nisam fan fantazije, taj žanr me mnogo ne zanima, ali kada sam počeo da čitam Martinovu knjigu, nisam mogao da se zaustavim. Mislim da ću nastaviti da „gutam“ knjige u „snimajućem“ ritmu, sezonu po sezonu.

* Znači li to da ne volite ni filmove koji su u žanru fantazije?

- Pa, volim, na primer, „Gospodara prstenova“ i slične filmove, ali ne gravitiram baš ka tom žanru. Mnogo je drugačiji od svega ostalog. Znam da nije nalik medicinskim dramama, u kojima nema zmajeva i sličnih stvari. Nema ih ni u „Igri prestola“. Serija je mistična, i u njoj postoji neka senka koja se nadvija nad sve nas. Magično je.

* To vas je privuklo?

- Donekle. Kako da vam objasnim? Seriji me je privukao život. Pulsira kroz svaku scenu. Realnost u fantaziji. Seriju možemo svrstati i u političke drame, koliko god to čudno zvučalo.

* Šta scenario mora da ima da biste ga prihvatili?

- Zavisi. Nekada se u nekima previše toga kuva, ali mi je jasna poenta i prihvatam ih. Scenario ne bi trebalo da bude suviše veran. Do određene granice da, ali ne bi trebalo preterivati u tome. Volim uloge koje me teraju da budem bolji kao glumac, a samim tim i kao čovek. Volim i kada, dok čitam scenario, uplovim u nečiju maštu. Karakteri moraju da budu lepo „nacrtani“, oni me najviše privuku. Moraju da budu kompleksni.

- Fantastični su! Imaju milion slojeva.

* Kao kostimi?

- Ha, ha, da, kao kostimi, koji su, usput da i to kažem, odlično urađeni. Nekada budu suviše tradicionalni, „netačni“, a ovi su fantastični, jer dozvoljeno je da budu netradicionalni. Meni su napravili neku vrstu kilta. Obožavam ga. Vodili su mnogo računa o detaljima. To mi se dopada, jer volim kad je neko potpuno posvećen poslu. Ništa ne deluje jeftino.

* Šta mislite o filmovima ili serijama koje su rađene prema napisanim knjigama?

- I tu mi nije sve crno-belo. Evo sad smo snimili seriju na osnovu Martinove knjige i ispostavilo se da je to sjajno. Volim mnogo da čitam knjige, ali nekada više volim kao takve da ih zadržim u svojoj mašti nego da mi ih neko „pretače“ u filmove. Ako već dođe do toga, moraju da imaju nešto izuzetno, da pogode „nerv“ knjige.

* Gledate li serije na televiziji?

- Pratim ih nekoliko, ali sam veoma kritičan kada gledam neku seriju. Dopadaju mi se komedije, verovali ili ne, ali trudim se da ne gledam TV. Nemojte ovo da pišete, jer trebalo bi sada da promovišem seriju, a ja vam pričam kako ne volim da gledam televiziju. Pa, to nije lepo (smeh). Kada mi se dopadne neka serija, ne mogu da je gledam kad se emituje, nego sakupim sve epizode kada se završi i gledam ih odjednom. Ne podnosim da čekam epizodu jednom sedmično i gledam gomilu reklama koje me ne zanimaju, uh.

* Kako biste opisali sebe?

- Sebe?!

* Da.

- Uh, teško mi je to. Kao umornog? Da, umoran sam. Bio sam u Njujorku. Bilo je lepo. Sad sam u Los Anđelesu. Opet mi je lepo.

* Šta posle „Igre prestola“?

- U toj drugoj „igri“ je nekoliko filmova, ali ne bih smeo još o tome da pričam. Radim dve komedije, biće mnogo zabave. Volim zabavu!

NA PLATNU OD 1995.

PITER Dinklidž je Amerikanac, rođen juna 1969. Diplomirao je dramu na koledžu u Vermontu 1991, a već 1995. godine, kao Tito, zaigrao u filmu „Živeti u zaboravu“. Pre šest godina oženio se direktorkom pozorišta Erikom Šmit. Vegetarijanac je, i kada ga vidite da jede meso, znajte da su to tofu proizvodi.

Dinklidž je imao ahondroplaziju, poremećaj u kojem se telo savršeno formira ali kosti udova ostaju skraćene. Oba roditelja i brat (violinista) prosečne su visine.