Ivan Ivanović: Još Tadića da ugostim

PRVO i zaštitno lice Prve televizije Ivan Ivanović sledećeg petka proslaviće 50. izdanje emisije. Tim povodom se ovaj simpatičan bivši „keš taksista“, koji je po zvaničnim statistikama gledanosti za godinu dana postao domaći kralj malih ekrana, našao na vrućoj stolici „Novosti“. Ivan ističe da je prezadovoljan uspehom emisije, koji je, kako kaže, bez lažne skromnosti očekivao na samom startu. Na pitanje da li sitkom-šou može godinama da crpi inspiraciju iz male zemlje kakva je Srbija, Ivanović za naš list odgovara:

- Smatram da je Srbija dovoljno velika da može da postoji takva emisija. Naše televizije imaju problem u autorskom taboru, jer svi žele da rade istu stvar. Kada sam krenuo da radim sitkom tok-šou, za nekoliko meseci dogodila se poplava istih na drugim televizijama. Čini mi se da nema dovoljno kreativnosti na našoj televiziji, ali vremenom se sve to iskristališe i onaj ko vredi - opstaje. Ne razmišljam o konkurenciji, trudim se da budem glas naroda i da njihove priče sa ulice i iz kafana spakujem u emisiju, a da ne završim u bajboku.

* Da li ste verovali da ćete voditi najgledaniju emisiju, kojoj ste kao početnik, prilično samouvereno, dali svoje ime?

- Imao sam oko 300 snimljenih emisija za Prvu, pre nego što sam počeo da radim „Veče sa Ivanom Ivanovićem“. Ne bih rekao da sam čovek bez karijere. U Srbiji postoji zanimljiva pojava. Dok imaš korektan rejting radeći skromnu emisiju, svima si simpatičan i obožavaju te. E, kada uđeš u ozbiljnu trku sa konkurencijom, dobijaš prve neprijatelje. Odgovarali su me od emisije i ljudi sa Prve, jer su slična dva šoua propala sa jakim licima. Ali, uspeo sam uz pomoć sjajnog tima scenarista. Pun sam samopouzdanja, koje ne proizilazi iz bolesti karaktera.

* Smetaju li vam komentari da recitujete unapred napisan scenario?

- Ne. To bi bilo isto kao kada bi rekli da je neko budala što je zvao molere da mu okreče stan. I ja sam tu da mešam boju, jer tako ide brže i efikasnije. Dejvid Leterman ima 46 scenarista, a Džej Leno piše zajedno sa još 100 ljudi. Hvalisanja tipa „Ja sve sam radim za svoju emisiju“ pripisujem onoj čuvenoj „Čega se pametan stidi, budala se ponosi“. I oni koji me napadaju da ne radim uživo, snimaju emisije unapred. „Amidži šou“ je rađen uživo, a posle pet epizoda počeo je da se snima unapred. Ognjen Amidžić i ja nismo konkurencija. Bili smo to dok ga nisu iz udarnog termina preselili u nedelju.

* Dokle će vam inspiracija biti Jelena Karleuša?

- Isto pitanje bih mogao da postavim vama novinarima, jer je moja inspiracija u velikoj meri zansovana na vašim tekstovima. Ne reagujem na ljude, već na pojave. Ne mrzim Jelenu, nikada je nisam ni sreo. Smatram da ne zna da peva, a ostavljam za pravo Srbiji da misli drugačije. Svaki novinar me pita za Jelenu, kao da za 50 epizoda nisam uradio ništa drugo osim štosova o njoj.

* Zašto niste tužili Duška Tošića kada vam je pretio?

- Nisam shvatio ozbiljno njegove pretnje. Siguran sam da ih je izgovorio u afektu kako bi zaštitio porodicu. Ne bih ni pričao o tome, da me nije napao pred novinarima. Imao sam samo jednu ozbiljnu pretnju putem SMS. Policija je to rešila u roku od šest sati. Reč je o anonimnoj osobi protiv koje se vodi postupak. Svestan sam da je ljudima potrebno još vremena da bi shvatili da je ono što radim - šala.

* Postoji li lista onih koje ne smete da prozivate?

- Zar nije očigledno da ja mogu sve? Imam veliki stepen slobode i maksimalno ga koristim. Ponekad upotrebimo izraz koji nije prihvatljiv po meri Radiodifuzne agencije, ali nemam zabranu diranja bilo koga, ni od televizije niti od političkog establišmenta. Iznenađen sam koliko političari imaju razumevanja za moj humor. Svi me vole, i pozicija i opozicija. Ostalo mi je samo da dovedem Borisa Tadića i Tomu Nikolića. Poslao sam pozive njihovim kabinetima i sada čekam odgovor.

* Može li se u Srbiji zarada meriti popularnošću?

- Efekat popularnost je identičan onom koji osećaju kolege u Americi, ali, ako bismo se upoređivali po zaradama - smorio bih se. Uspešan sam i mogu sebi da priuštim pristojan život, u odnosu na prosečnog građanina Srbije. Ipak, najvažnije mi je što radim posao koji volim i na njega idem nasmejan.

- Sve zavisi od toga koliko supružnici imaju poverenja jedno u drugo. Situacije u koje su mene uvlačili bile su providne na prvu loptu. Tračevi su samo učvrstili naš stav da su tabloidi zla rabota. Žena i ja smo zajedno 16 godina, tako da se dovoljno poznajemo i odlično funkcionišemo. I dalje nosam cegere s pijace kad treba. Možda imam manje vremena za porodicu, ali u emotivnom smislu ništa se nije promenilo. Porodica je moja oaza, i jedini cilj u životu mi je da Zoki, Staši i sebi obezbedim kvalitetan život.

* Doživljavate li sebe kao zavodnika, kakvim vas lepši pol smatra?

- Imam 36 godina i teško padam na te priče. Sve sam video i prošao. Tri puta sam polomljen pa zavaren, tako da sebe ne doživljavam kao Ivana Ivanovića, jer nisam ni lepši, ni mršaviji, ni viši otkako vodim emisiju.

* Ko je Ivan Ivanović privatno?

- Moj život prolazi prilično veselo, baš onako kakva je i moja emisija. Trudim se da svakog dana nasmejem sebe i druge, jer život leti i bolje je da ga provodimo u zezanju nego natmureni.