Bajić: Sanjam iz Srbije

TRI miliona ljudi u Srbiji u poslednje četiri godine nije imalo dilemu šta će da radi subotom uveče oko osam. Smejali su se i plakali gledajući Radašina, Milašina i druge junake serije „Selo gori a baba se češlja“, ali uskoro će morati da pronađu drugu zanimaciju, jer se avanture stanovnika Petlovca, u subotu, 2. aprila, definitivno završavaju.

Direktor serije i jedan od glavnih glumaca Nedeljko Bajić ne krije da kraj dočekuje sa pomešanim emocijama.

- Srećan sam zbog činjenice da smo napravili dobru i kvalitetnu seriju, koja je već ušla u istoriju srpske televizije, po svakom merilu uspeha. Setan sam, jer je kraj blizu, kao i zbog toga što se takva kreativna energija u jednom kolektivu, kakvu smo mi imali, nažalost, ne sreće često - kaže Bajić.

* Kada se setite početka snimanja, koja slika vam prvo pada na pamet?

- Borba bez predaha da uopšte dođe do snimanja, pa trema, neizvesnost, promenada u Vrnjačkoj Banji gde je pala prva klapa 6. oktobra 2006. godine, entuzijazam, energija, nada i vera da ćemo napraviti dobru stvar.

* Šta ste tada očekivali, čemu ste se nadali?

- Očekivao sam da će serija biti gledana. Zajedno sa celom svojom porodicom, svim saradnicima, autorima i glumcima, nadao sam se da će publika prepoznati iskrenost, emociju i poruku koju „Selo gori“ nosi. Na našu veliku radost, to se i desilo.

* Čega je bilo više na putu do najgledanije srpske serije - prepreka ili pomoći, pohvala ili kritika?

- Bilo je svega. RTS i „Kontrast studios“ su proizveli 89 epizoda igranog programa, za četiri godine proizvodnje bilo je prepreka, ali i pomoći, bez koje ne bismo mogli. Ima kritika, ali pohvala je više. Postoji li veća pohvala od one da nas svake subote gleda oko tri miliona ljudi, već četiri godine u kontinuitetu?

* Od početka emitovanja, seriju prate kritike - da podilazi ukusu publike, da karikira srpskog seljaka, da je Radoš Bajić tu zaposlio celu svoju porodicu... Postoji li neka zamerka koja je, po vama, opravdana?

- Kritike su veoma korisne kada su opravdane, čestite i iskrene - takve kritike rado slušam. Ove druge, koje su zasnovane na zlobi, zavisti, ljubomori i netrpeljivosti, ne želim da komentarišem. Serija ne podilazi nikome - ko neće da je gleda ima daljinski upravljač, pa neka menja kanal. Ona ne karikira srpskog seljaka, već ga veliča i slavi, a Bajić nije zaposlio celu svoju porodicu, već se ta porodica udružila da zajednički, ni od čega, napravi nešto. Pogledajte malo po svetu, skoro svaka uspešna priča bazira se na instituciji porodice. Dokle ćemo mi Srbi da se stidimo toga?

* Šta je teže biti - direktor serije ili jedan od glavnih glumaca?

- U glumi sam se oprobao, verujem, uspešno, a posao direktora projekta je nešto što je moj primarni posao. Ne bih se ljutio da u budućnosti bude obrnuto, videćemo.

* S obzirom na to da vam je ovo prva veća uloga i da niste završili glumu, jeste li imali tremu?

- U realizaciji prve četiri epizode - da. Kasnije sam stekao neku rutinu u učenju teksta, naučio sam nešto od tog zanata, a i ne sme da se zanemari to što sam igrao ulogu Radoslava četiri godine, tako da sam ja završio svoj „fakultet“ filmske glume, a na ispite idem svake subote, već četiri sezone! Jesam li položio?

* Jeste li se plašili da će neki komentarisati da ste ulogu dobili samo zato što ste sin Radoša Bajića? Šta mislite - da li bi vam bilo lakše ili teže da vam otac nije toliko uspešan?

- Ne želim da se opterećujem time. Ne zanima me šta su neki komentarisali ili komentarišu, ja sam se trudio koliko sam mogao, iskreno verujem da imam talenta za glumu i da sam dosta naučio. Dobio sam pohvale od velikih, profesionalnih glumaca, koji nisu imali obavezu da me hvale, već zaista tako misle. Napravio sam dobru i uverljivu ulogu, čime se ponosim. Ulogu Radoslava poverio mi je Radoš, jer je on verovao da ja to mogu da „iznesem“, poznaje moj sentiment i način na koji reagujem privatno - upravo to mu je trebalo za lik Radoslava.

* Šta ste o sebi, životu i ljudima naučili studirajući ekonomiju u Londonu, a šta snimajući seriju u srpskom selu?

- Ovo pitanje zahteva ozbiljnu studiju, ne znam da li mogu da odgovorim u nekoliko reči. Osnovno načelo mog života, a da se tiče vašeg pitanja, moglo bi da bude definisano u tome da možemo i treba da budemo deo sveta, ali da ne možemo i ne smemo da zaboravimo ko smo i odakle dolazimo!

* Većina vaših vršnjaka sanja o životu u inostranstvu. Zašto ste se vratili? Jeste li se nekad pokajali?

- Velika većina mojih vršnjaka sanja da ode iz Srbije, nekolicini to i uspe, ali vrlo brzo, čim počnu da žive tamo negde malo duže, počnu da sanjaju o Srbiji, gledaju „Selo gori“ i igra im brada. Ja sam odlučio da sanjam odavde, iz Srbije. Tamo sam bio pet godina, značilo mi je, ali nikad se ne bih vratio - ne volim da budem stranac.

* U kojim situacijama koristite izreku „Selo gori a baba se češlja“?

- Ja je koristim pretežno kada govorim o našoj seriji, ali zato vidim da je mnogi drugi rado koriste, najviše na parolama.

* Vaš otac je najavio novu seriju za sledeću godinu „Ravna gora“. O čemu se tačno radi? Hoćete li biti ispred ili iza kamera?

- Radoš je možda negde pomenuo tu ideju, tačno je da ona postoji, ali ja to ne bih komentarisao. Ukoliko dođe do realizacije, svakako ću biti iza kamere, a možda budem i ispred. Videćemo.

* Očekujete li da će ta priča podeliti javnost u Srbiji?

- Ako se na tom projektu bude radilo, on neće imati zadatak nikoga da deli, već da ujedini i pomiri, ali zaista, ponavljam, o tome ne treba da govorim ja, već Radoš i odgovorni ljudi ispred javnog servisa.

TATA MI JE NAJBOLJI DRUG

IDILA na selu - jedna je od slika koje Bajić pamti iz svog detinjstva.

- Detinjstvo pamtim po lepim stvarima, trenucima provedenim sa roditeljima i sestrom Jelenom na odmorima i nekim putovanjima. Sećam se vremena provedenog na selu - odlazaka u polje sa deda Milošem i pokojnom baba Verom, vožnje bajsa i igranja basketa sa drugarima iz naselja, supe moje majke Milene, igara - otkriva Nedeljko, a na pitanje ko je bolji otac: Radoš ili Radašin, odgovara bez razmišljanja: - Radoš, mi smo oduvek bili kao najbolji drugovi, i još uvek smo!