Marko Baćović: Balša iz Tajkuna je prodao dušu đavolu

KAKO izgleda kada izvrstan, pre svega pozorišni glumac, zablista u punom sjaju na filmu i u televizijskim projektima, u svojim zrelim godinama, najbolje se vidi na primeru Marka Baćovića, čiju je umetničku raskoš šira publika na pravi način upoznala u najgledanijim serijama u poslednjih nekoliko godina. Kao Balšu Bakića u "Tajkunu", Jocu Kirića u "Švindlerima", Đurovića u "Državnom službeniku", Nikolu Pašića u "Kralju Petru Prvom", Kapetana dr Blagojevića u "Čizmašima", Emilijana Belopoljanskog u "Jagodićima", Svetolika Taralića u "Ravnoj Gori", generala Barudžiju u seriji "Moj rođak sa sela", policajca u "Vojnoj akademiji". Baćovića ovoga leta čeka veliki broj projekata, radiće punom parom, čemu se raduje, kaže za "TV novosti", ali i dodaje da će mu puno nedostajati unučići koji žive u Podgorici, koje možda zbog posla neće stići da vidi. Zasad sa dekom koriste nove tehnologije "vajber" i "skajp".

- Ali nije to to dok ih ne zagrlim - priča nam Marko, glumac opasnog, robusnog izgleda, a meke duše. Rođeni je Nikšićanin, završio je glumu na zagrebačkoj Akademiji za kazalište i film, odigrao nebrojeno značajnih uloga u Narodnom pozorištu u srpskoj prestonici, Crnogorskom narodnom pozorištu, a stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dobitnik je dve godišnje nagrade - JDP i nagrade Kompanije "Novosti", "Zoran Radmilović" na Sterijinom pozorju za ulogu Simona u predstavi "Drama o Mirjani i ovima oko nje".

* I publika i kolege slažu se u tome da je prethodna godina bila - godina Marka Baćovića, kako se osećate kada čujete takve komplimente?

- Pravo da vam kažem, mislim da je to malo preterano. Naravno da mi prijaju komplimenti publike, a naročito od kolega, jer ipak mi najbolje osećamo šta je dobro odigrano. Današnji glumci su prilično razlikuju od davno ustaljene predstave o glumcima kao o boemima koji vrcaju kafanskim šarmom. Danas su naši glumci ogromnom većinom vrlo obrazovani, mnogo čitaju, imaju razna interesovanja i upućeni su u razne aspekte života. Mnogi režiraju, pišu, i biće ih sve više takvih.

* Imate ogromno pozorišno iskustvo, da li vas je ovaj televizijski i filmski "bum" zatekao?

- Obradovao me. Ja sam veliki filmofil i drago mi je što učestvujem u stvaranju filmova i serija. Voleo bih da ovo potraje. Mislim da naš narod voli serije, a najviše voli da gleda domaće serije. Mnoge se repriziraju i ljudi ih gledaju po više puta. Sećam se da su nekad bile gledane i domaće TV drame ponedeljkom. Veoma sam srećan i što sam bio deo filma "Šavovi", reditelja Miše Terzića, i što je film ispao fantastično, i što smo bili na Berlinalu. Film je prikazan na mnogim festivalima i dobili smo dosta nagrada. Takođe, bili smo u izboru i za "evropskog Oskara", među 46 filmova iz Evrope.

* Vaše najsvežije ostvarenje, u seriji čiju smo poslednju epizodu upravo odgledali, "Tajkun", u kojem ste briljantno odigrali Balšu Bakića, nikoga nije ostavilo ravnodušnim. Kako ste vi doživeli Balšu? Koje alate ste koristili, kako ste ga pronašli u sebi?

- Kod Balše je važnije ono što drži u sebi, nego ono što se vidi. Balša je odrastao u udbaškoj porodici, pripreman celog života da uradi sve za odbranu zemlje i sistema. Kada je ta država propala, za njegove usluge i veštine su se zainteresovali kontroverzni biznismeni, ljudi koji su na različite načine, najčešće nelegalne, došli do prvog miliona, kako se to kaže. Tako da on sada mora da radi za one koje je u mladosti prezirao. Propao je jedan sistem vrednosti, a drugi se sastoji u tome da sve možeš ako si dovoljno beskrupulozan. Tako to njemu izgleda. I ide mu dobro. Posmatra kako se međusobno bore te zveri, tako da misli da oni nisu ništa bolji od njega. Ako mogu oni, mogu i ja. On dobro kontroliše sebe. I zato je užasno opasan, a nemoguće je spolja dopreti do njega. Prema Vladanu je lojalni zaštitnik, prema drugima je samo ljubazan, učtiv, prema nekima drzak. Nema empatiju, to je zapravo ono što je monstruozno u njemu, ili bilo kome drugom, ali ne uživa u ubijanjima. Jedan od glavnih motiva ubistava, osim ambicije da sam postane tajkun, jeste strah da se ne otkrije njegovo prvo ubistvo za Vladana. O tom ubistvu saznajemo tek na kraju, u dve-tri rečenice, a to je bila prekretnica u Balšinom životu, trenutak kada je prodao dušu đavolu.

* Publika je vrlo brzo zavolela malo uvrnutu seriju "Švindleri" Đorđa Milosavljevića, koja je uspela da bude drugačija od velikog broja serija koje su snimljene u poslednje dve-tri godine. Sa stripovskom estetikom, snimljena kao špageti vestern na naš način. Kako vam se dopada ta fuzija žanrova u umetničkom televizijskom stvaralaštvu?

- Privlačnost "Švindlera" je baš u toj neobičnoj mešavini i galeriji neobičnih, zanimljivih karaktera. Maštovit prikaz jedne moguće, naše Palanke tridesetih godina, ali zapravo više svet za sebe, baš kao u stripu, i realan i nadrealan u isto vreme. Sirotište u kome su neželjena deca uglednih Palančana, gde ih surovo vaspitavaju, o kojima jedino brine Krvava Cvetana, opasna žena, meke duše. Kafana u Palanci pompezno se zove "Pariz", a vodi je prljavi, lenji, sitničavi, namćorasti kafedžija. Lopovski sindikat i tri brata Nož najviše su u crnohumornoj estetici stripa, kao i ekstravagantni Oton Muha, i misteriozni Sveta Ranković. Sofra i njegova familija i Joca i Darinka su opet kao iz Nušića.

* Kako ste "stvorili" svog Jocu Kirića u "Švindlerima"? Kako ste se snašli u toj serijskoj magiji među likovima koji su potpuno netipični, "iščašeni", nestvarni, a tako stvarni i životni?

- Jocina žena je umrla, pa on i ćerka Darinka žive sa tim bolom, brinući jedno o drugom. To mi je bilo najlepše u ulozi. On je i buntovnik koji može da plane, ali i da se uplaši. U jednom trenutku upadne u vatru, izgubi se, nešto slično Nušićevom Jevremu Prokiću, ali je dobrica, čovek koji ne može da mrzi.

* Imali ste toliko karakterno različitih uloga u poslednjih nekoliko godina. Nezaboravan je i vaš Đurović u "Državnom službeniku". Misterije oko službe državnih bezbednosti postoje ovde decenijama. Kako ste "uronili" u taj svet, i šta možete reći o tom iskustvu?

- Pre mnogo godina u nekom društvu mojih prijatelja bio je i jedan pripadnik službe. Bio je vrlo obrazovan i duhovit. Vrlo malo je pričao o poslu, ali sam saznao ponešto. I to je jedini moj direktan kontakt sa tim svetom. Tajne službe su jako zahvalne za triler priče. Uloga Đurovića je vrlo zahtevna. Najčešće su to scene podnošenja izveštaja, sastanaka na kojima se ne ulazi direktno u dramski sukob, ali u kome mora da postoje prisutnost i unutrašnje slutnje šta ko tu želi da postigne. I naravno, teče neki podzemni sukob. Videćemo kako će se razvijati.

* Nije vas zaobilazila ni epoha. Igrali ste Nikolu Pašića u seriji "Kralj Petar Prvi". Za Pašića kao istorijsku figuru i danas se vežu konrtroverze. Kako ste vi gradili njegov lik?

- Volim da se bavim istorijom, tako da mi je bilo zanimljivo da iščitam sve što sam našao o njemu, a i o periodu pre i posle Velikog rata. U školi, u moje vreme, time se vrlo malo bavilo. To je čovek koji je četrdeset godina bio najvažniji političar u Srbiji. Počeo je kao socijalista, čak blizak i ruskim anarhistima u mladosti. Konkurisao je za profesora na Velikoj školi i bio primljen, ali ga je neki ministar stopirao kao socijalistu. Tada je ušao u politiku i bio toliko strasno u njoj da se oženio tek u 45. Idealista celog života, borac za demokratiju, za republiku, srpsko selo i ujedinjenje srpskog naroda. Ali morao je da podržava monarhiju. Sa Petrom Prvim to je bilo lakše, ali sa Aleksandrom nije mogao da se nosi. S druge strane, nije nikakav svetac, umeo je da prilično unosno naplati svoj položaj. Mudar i lukav. Malo je govorio i nije bio vešt govornik, sa jakim zaječarskim akcentom, koji je možda i namerno potencirao da bi bio što bliže narodu, sa dosta duhovitih opaski koje izgovara i u najtežim trenucima, kao "Spasa nam nema, ali propasti nećemo". Fantastičan organizator. Sve prati i sve zna i vidi unapred. Odatle je dolazila njegova moć. Dogovorio sam sa rediteljem Petrom Ristovskim da njegovu harizmu treba da igraju drugi, na primer poslanici u Skupštini koji zaćute kada on ustane, i podignu ruke tek kada je on podigne.

* Kada biste morali da ocenite kvalitet domaćih serija, koju biste izdvojili kao neku koja najviše dotiče vaše umetničke senzore?

- Pored pomenutih serija u kojima sam igrao, izdvojio bih i "Senke nad Balkanom", "Besu", "Korene", "Južni vetar", koje su produkciono i glumački na svetskom nivou. A od stranih, na Netfliksu ima serija Unorthodox. Mnogo mi se dopala. Borba jedne devojke da pobegne iz jednog ultrakonzervativnog sveta, koji ispod stalne brige za čistoću skriva mnogo prljavštine. A i taj ultrakonzervativni karakter tog sveta je posledica užasne tragedije jednog naroda.

"VREME SMRTI" VELIKA JE PRILIKA ZA DOBRE ULOGE

* DA li postoji uloga koju biste voleli da odigrate, ili da je napisana baš za vas?

- Ne razmišljam na taj način. Ne postoji neka uloga, ali volim da igram u dobro skrojenoj seriji ili filmu. Ima još naše literature koju su pisali veliki pisci, a koja je pogodna za serije. "Vreme smrti" Dobrice Ćosića je velika prilika, razumem da bi bilo skupo, ali sa današnjom tehnologijom možda se može. Eto, taj Ćosićev Pašić je veoma zanimljiv. On je spor, nikada ne pada u vatru, razložan mudri državnik, svestan tragedije koja predstoji, pokušava strpljivo i uporno da sa najljućim političkim protivnicima nađe zajedništvo u borbi za fizički opstanak naroda. "Tvrđava" Meše Selimovića, na primer. "Na Drini ćuprija" i "Zeko" od Andrića. Nije lako ekranizovati Andrića, ali mislim da je moguće. Čitao sam u biografiji o Andriću "U požaru svetova" da su mu jednom Amerikanci doneli scenario napisan po romanu "Na Drini ćuprija", u kojem se, između ostalog, Lotika, moćna žena, vlasnica hotela, zaljubljuje u Ćorkana, varošku ludu i zanesenjaka, i čovek se zgranuo, mislim da je tada zabranio da se bilo šta njegovo ekranizuje. Ali dobar scenarista, koji bi bio dovoljno savestan da ga ne izneveri, koji bi pisao kao da mu je Andrić iza ramena, mogao bi to da napravi. Siguran sam da baš u ovom trenutku naši pisci pišu i neke svoje autorske scenarije, svoje priče. To je dugotrajan i mukotrpan posao. Držimo im palčeve.