Dr Nele Karajlić: Humor jedino ORUŽJE koje uvek može da parira STRAHU

DOKTORU Neletu Karajliću možda se znaju svi biografski podaci. Nabrajati šta je sve stvorio kao multimedijalni umetnik bio bi poduži spisak. Bio je, i još je, avangarda balkanskih prostora. On je uvek bio ispred, kao neki naš Vorhol, Kandinski, Pikaso, Gaudi, Dali, Breton, Roten, Bouvi... Nenad Janković, odnosno dr Nele Karajlić, sidro je naše umetničke scene, koje decenijama drži našu barku da ne potone, i neko ko je dugo duvao u jedra te barke, da ona gura napred i pored strašnih bura, koje smo mislili da nećemo preživeti. Dr Nele je neko koga pozovete kada je "frka", kada zavladaju strah i zebnja, da vam odgovori na pitanja koja tište čitaoce. Pozovete nekog mudrog, čije su se umetničke vizije uvek ostvarivale, sa preciznošću nekakvog ekscentričnog alhemičara. Pozovete jednog od naših duhovnih "stražara".

* Pandemija korone. Da li su se ovih dana sreli Arhanđel Azrael i Sudbina, je l' to došlo do nekog nesporazuma među njima?

- Nema sumnje da dvoje mitoloških bića, glavnih aktera knjige "Fajront u Sarajevu", ovih dana imaju pune ruke posla. Ali, oni su samo posledica. Mislim da se ljudski rod suočio sa vlastitim granicama. Toliko smo se trudili da izbegnemo prirodne kanone, da prirodu zauzdamo, da nipošto ne uđemo u savez sa njom, već da njome gospodarimo, kontrolišemo, iskorištavamo, otimamo, muzemo, da nam je sad stigao njen odgovor. Udarili smo u zid. Uzalud sav novac sveta, uzalud nuklearni potencijal, tajne službe, Džejms Bondovi, internet i televizija, uzalud nam sve. Jedino što možemo protiv virusa je da ne izlazimo iz kuće! Izneverili smo prirodu, i ona nas sada upozorava. Korona je žuti karton. Pametan igrač bi posle toga izvukao zaključak, ostao u igri i na kraju pobedio. Da li je ljudski rod pametan igrač, ne znam. Znam da svi epidemiolozi govore da je ovo uobičajeno u istoriji, da su se pandemije pojavljivale jednom ili dva puta u jednom veku, nabrajaće vam broj umrlih od kuge, kolere, tifusa, španske groznice, SARS-a, side, ali se nikada nije dogodilo da svetom hara ne samo virus korone, već i virus koji se zove informacija! Ne znaš šta je toksičnije. To do sada nije viđeno, da izvinu epidemiolozi.

* Kažete da ste uvek "kretali kasno i u suprotnom smeru". Kako se onda desilo da vas zovu "vizija koja hoda"?

- Kad bih znao odgovor na to pitanje, bio bih bogat. Ali, sve bogatstvo sveta ne bi zamenilo lepotu traženja odgovora na to pitanje.

* Vaše prognoze, od pre 30 i 20 godina, nisu bile baš optimistične. Kako se desilo da vas nisu "skratili" za glavu?

- Nisam im bio dovoljno opasan. Bavio sam se nečim što onima koji su imali moć da nekog skrate za glavu, nije bilo zanimljivo. I to je kroz istoriju pravilo. Na kraju, istorija pamti ne one koji su imali moć da ljude skraćuju za glavu, već one koji su iza sebe ostavili trag, a koji nije trag krvi. Kraljeva je bilo i biće, a Betoven je samo jedan.

* "Novi primitivizam" je Sarajevo učinio drugačijim, dao mu oreol avangarde. Kakav pokret, ideja, bi danas mogao da pokrene "lavinu u drugom smeru, ne prema zlu, nego prema dobru"?

- Dolazi novo vreme! Posle ovakvih kataklizmi, kakva je ova koju danas u tišini preživljavamo, narod obično biva rastresen. Ako narod uporedimo sa kartama, ovakvi tektonski poremećaji obično promešaju karte da se više ne zna gde je stajao kec, a gde desetka. Ko nije naučio tu lekciju majke istorije, biće prilično iznenađen.

* Da li ste ikada razmišljali odakle uvek i iznova izviru vaše ideje? Postoji li neki tajni izvor u vama? Jer mnogo je toga: muzike, TV i filmskog stvaralaštva, pozorišta, knjiga...

- Ne znam ništa o vlastitom talentu, niti o tome puno razmišljam. Samo imam osećaj odgovornosti da moram da ga predam ljudima, da ga ne skrivam, da svako od njega ima neku korist. Dokle će da traje, ne znam. A i ako presuši, doći će neko drugi. Dok je ljudi, biće i potrebe za kulturom. Ona je naša prava hrana, mnogo važnija od one prozaične. Zato me je i strah ovoga vremena, da ljudi ne zaborave potrebu za duhovnim uzdizanjem. A kulturu, u ovome momentu niko ne spominje! Zatvaraju se fondovi... konkursi. Pa, zašto se onda branimo od virusa? Šta će nam suvoparni život? Da radimo i da spavamo? To nije ljudsko biće! Takav život ne vredi ništa! Mi smo niko i ništa ako ne pevamo, ne glumimo, ne plešemo, ne širimo radost oko sebe!

* Kako je došlo do saradnje u kvizu "Ja volim Srbiju"?

- Zvali su me iz produkcijske kuće "Emoušn", dali mi predložak kviza, objasnili mi kako to izgleda, šta bi trebalo da bude moja uloga i pristao sam. Pristao sam zbog toga što je kviz vedar, dobronameran, edukativan i što se u njemu svi međusobno, i nas troje i naši gosti, obraćamo jedni drugima, a i publici sa poštovanjem. I Dragana i Oki su sjajni partneri. Vrhunski profesionalci i veliki radnici. Ponosan sam kad ih vidim u nekim drugim projektima. Sve vičem raji oko sebe "Evo, ovo su moji!" Nije red da ne spomenem i Ninu sa kojom smo uradili dve sjajne sezone. I njoj želim svu sreću!

* Obišli ste ceo svet. Kako vam je u karantinu? Šta radite? Da li vam je teskobno?

- Sloboda ne postoji van čoveka. To smo, barem, imali prilike da naučimo. Sloboda je u njemu. Ako je čovek slobodan, on je slobodan i u zatvoru. Ako je duhovni sužanj, biće sužanj i u haremu sa hiljade Gogenovih Tahićanki oko njega.

* Pišete li nešto novo? Spremate li neki novi medijski projekat?

- Da. Naravno. Spremam nešto veliko. Bili smo blizu realizacije osnovne konstrukcije, ali nas je teta Korona malo usporila. Uzalud joj trud. Ja sam navikao da ceo život radim "uprkos", a ne "zahvaljujući".

* Dugo ste već Beograđanin. Možete li da uporedite šarm Beograda i Sarajeva?

- Ja sam Kosmajac! Sada, kako nam je otišao Bata Živojinović, red je da Koraćica ima još jednog glumca. Šalim se. Sve su to moji gradovi, i Sarajevo i Beograd. Gde god sam bio, od Aljaske do Australije, osećao sam se kao kod kuće.

* Da li nas sklonost crnom humoru, ironiji, samoironiji, može više spasavati i ostavljati "normalnim"?

- Humor jeste odbrana od nevolje. Jedino oružje koje može da parira strahu. Otuda najjači humor nalazite kod najugroženijih. U velikim gradskim centrima, kao na primer u Londonu, gde milioni ljudi trče svoj poslednji krug, ili među onim narodima koji su uvek na ivici nestanka, kao što smo bili mi, ili Jevreji. Tu se uvek rađa dobar humor.

* Sada, da možete da birate, gde biste se rodili i zašto?

- Ponovio bih ovaj život sa određenim ispravkama... ako je moguće.

* Da li vas nekada oblije hladan znoj, ili obuzme zebnja, što je "Top lista nadrealista" sa takvom preciznošću predvidela sudbinu Balkana?

- Nikada o tome nisam mislio na taj način. Nisam sebe gledao kao nekog proroka, bio sam samo uplašeno derište koje sluti nevolju, ali svoj strah pokriva zajebancijom.

* Znate li šta je danas ostalo od "sarajevske raje", ili je to sintagma koja odlazi u istorijske spise?

- Najlepša priča, ne samo o sarajevskoj, već o svim ostalim rajama iz Jugoslavije, ispričana je u Bajaginoj pesmi "Moji su drugovi". Svaki stih je i lep i tačan! Naročito onaj "od Aljaske do Australije".

* U pesmi "Dan republike", majka kaže: "Zatvori prozor, ne radi grejanje" i "Dragane, pusti vesti malo jače". Šta bi majka danas rekla, možda nešto drugačije?

- Danas bi stara rekla: "Stavi masku kad izlaziš napolje", i "Vrati se do pet!".

* Čemu biste danas odsvirali fajront?

- Koroni!