Nisam mogla da udahnem vazduh, osećaj je kao kada udišeš suvi pesak: Biljana Srbljanović izveštava o svom stanju dok boluje od korone

Ispričaću još jednom ovde moje simptome:

nedeljama sam kašljala do davljenja - ali ja imam sezonski kašalj, jer sam alergična na pseću dlaku moja tri psa (u pojedino doba godine, kad se linjaju) i jer pušim, več 3 godine, kao glupa klinka.

Noću nisam mogla da spavam poslednjih 2 nedelje, jer kad legnem, gušio me kašalj, pa sam se paranoisala, pa mislila da je kovid, pa nesanica i opšta malaksalost, pa sam i za to mislila da je kovid - i tako u krug.

Devetog dana od izlaganja virusu (imala sam sreću u nesreći da sam tačno znala kad i kako sam zakačila), odjednom se simptomi menjaju: neka magla u glavi, nepovezana misao, nemam snage ni da sedim, a kamoli hodam, ne mogu da nađem reč i samo mi se spava. Temperatura je išla do 37.5 i padala ispod 37, ali osećaj da ne mogu da udahnem - ne ono kad se zakašlješ, pa krkljaš i "gušiš se", nego, bukvalnokao da su "cevi" zapušene i vazduh neće da uđe i to je to. Kao neki topli suvi pesak da dišeš, ne znam kako drugačije da objasnim.

Ne boli me grlo, več manje kašljem, samo mi je malaksalost problem i ta neka magla u glavi, mučim se da fokusiram misao.

Ali, bolje sam. I dalje sam izolovana, potpuno.

Bez obzira koliko je mali stan (moj je najobičniji, sa jednim kupatilom), sudove odvojte, ne izlazite iz sobe, makar rakijom, ako nema drugog, obrišite sve u kupatilu što ste koristili, posebno prekidač za svetlo, kvake, slavine, dugme na vodokotliću, sve što inače spada u automatkse radnje.

Ne brinite se, nije tako strašno. Samo bez panike, bez bespotrebnog odlaska lekaru, slušajte svoje telo, znaćete , verujte mi!"