DOMAĆA "kraljica komedije", Jelisaveta Seka Sablić, do sada je tumačila više od sto četrdeset pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga. Iako se ovaj glumački opus čini impozantnim, kako popularna glumica kaže za "TV novosti", to je "normalna cifra", jer radi istim tempom gotovo šest decenija.

Uz retke izuzetke, njenu karijeru obeležile su upravo komične uloge, poput legendarne Kristine u filmu "Maratonci trče počasni krug", koja joj je svojevremeno donela i Zlatnu arenu na Filmskom festivalu u Puli. Nezaboravne su i role u ostvarenjima "Kako sam sistematski uništen od idiota" i "Davitelj protiv davitelja". Uporedo sa filmom, uspešno je radila i na televiziji, a replike iz serija "Bolji život", "Srećni ljudi" ili "Ljubav, navika, panika" i danas se često spominju.

I dok sprema novu predstavu na sceni Ateljea 212 (u komadu "Lažljivice" i u režiji njenog sina Stefana Sablića), trenutno je na malim ekranima gledamo kao gospođu Divnu u "Sinđelićima" na TV Prva. Na proleće se očekuje i emitovanje nove humorističke serije, "Slučaj porodice Bošković", čiji junaci će, po rečima poznate glumice, biti svima prepoznatljivi kao predstavnici tipične gradske porodice.

- To je pravi sitkom. Dobro napisana serija - otkriva Seka Sablić. - Na snimanju je bilo dozvoljeno "džeziranje" u okviru lika i situacija. Zato mi je bilo prijatno i lako.


PROČITAJTE JOŠ - Seka Sablić: Nisu me birali za filmske poljupce

* Glavni junaci članovi su četvoročlane porodice, a vi tumačite ekstravagantnu baku. Kako biste je opisali?

- Ova baka je izuzetno agresivna. Nije da nije dobra, ali je malo neizdrživa za ostale članove porodice Bošković. Prilično je teška. Prototip je svekrve i tašte, svega onoga što narod u njima prepoznaje.

Foto Košutnjak

* Vi ste baka i van svetlosti reflektora. Koliko vas je obogatilo ovo iskustvo?

- Od Leona sam naučila da ljubav nema granica. Kroz tu ljubav u svakom trenutku ga razumem. Nema nesporazuma, samo velika bliskost.

PROČITAJTE JOŠ - Seka Sablić: Ima života i bez glume

* Kao nova tetka uneli ste niz komičnih momenata u "Sinđeliće". Kako je gospođa Divna uticala na ovu haotičnu porodicu?

- Doživljavam ih kao duhovitu porodičnu seriju. Tetke su "postojale" i pre mene, a sve su ih igrale vrsne glumice - Milena Dravić, Svetlana Bojković, Danica Maksimović... Gospođa Divna je dobra, malo gruba, trapava, direktna i "gura" se u porodicu. Pošto je usamljena, želi da u njoj nađe svoje mesto.

* Mlađe kolege vole da sarađuju sa vama, kažu da im dajete dobre savete?

- Govorim im da veruju u sebe. Naravno, uvek im sugerišem da se obrazuju, bez obzira na ovo sadašnje površno vreme. To ulaganje u sebe vratiće se stostruko. Takođe, savetujem ih da budu posvećeni, pošteni i iskreni u poslu. Ako to ne budu bili, mnogo će im se loše vratiti. Velike su to kazne i osvete.

U seriji "Nemoj da zvocaš" sa Borom Stjepanovićem

* Pre više od decenije igrali ste čuvenu mamu Veru u sitkomu "Ljubav, navika i panika". Kako sada gledate na tu rolu?

- I danas sam ponosna na ovu seriju. Duhovita, moderna, hrabra. Dobar scenario, tačni likovi i velika majstorija reditelja Slobodana Šuljagića.

* U Srbiji se trenutno snima mnogo serija. Ipak, mišljenja ste da imamo kvantitet, ali ne i kvalitet?

- Tako mi se bar čini. Na ovim prostorima je pad u svemu, pa i u tome. Naravno, ponekad se dese izuzetne priče i serije, ali od te "količine" gledalac se teško snalazi u selekciji. Još kad se reklama nastavi na sjajnu scenu (recimo tokom emitovanja "Senki nad Balkanom"), i to sa istim glumcima, nije se lako snaći. Dešava mi se da se zabunim, pa ih povežem. Nešto tu nije u redu.

* Pominjete "Senke", čini se da su krimi priče danas u modi?

- Naš narod voli da gleda domaće glumce u takvim serijama. Mislim i da glumci uživaju u ovakvim ulogama. Mada, smatram da je američka "konfekcija" krimića neprevaziđena.

* Svrstavaju vas među poslednje zvezde naše scene, među kojima je bila i vaša kuma Milena Dravić...

- Rodiće se još hiljadu divnih Milena i Seka, ali će biti drugačije, svaka na svoj način. Vreme diktira pravila, a ti moraš pripadati svom životu i vremenu. Uvek sam verovala da će se među velikanima svetskog glumišta ponovo roditi neki novi Džek Nikolson, Vanesa Redgrejv, Ričard Barton... Nekad se, nažalost, neko samo pojavi, blesne - i nestane. Jednostavno ga pojedu vreme ili sredina u kojoj živi. I kada si veliki talenat, ne postoji garancija da ćeš uspeti. Ni u jednom poslu, pa ni u ovom, za koji sam uvek mislila da se vidi ko "daje golove". Možda će već na sledećoj utakmici zameniti golgetera. A dešava se i obrnuto: u samo jednoj predstavi ili filmu otkrije se glumačko čudo.

Sa Nikolom Simićem u "Ljubav, navika, panika"

* Gde se kriju "golgeteri"?

- U jednoj Čehovljevoj pričici postoji operski umetnik, bas, velika faca u teatru. Svi su išli da ga slušaju. Bio je poznat po izuzetno dubokim tonovima, koje niko nije mogao da otpeva. Posle izvođenja jedne arije nastale su ovacije. Čuo se glas iz publike, viknuo je "Bravo, Sinua!". Bio je za oktavu još niži od slavnog pevača. Dakle, uvek postoji neki genije, možda neotkriven i nepoznat. Pogotovo u društvima u kojima nema lovaca na talente i vrednosti.

* Da li biste nešto, posle toliko godina, promenili u karijeri?

- Uvek sam zavidela velikom svetu u kojem glumci igraju u sjajnim pozorišnim i filmskim produkcijama. To je kolektivni posao. Možeš biti veliki samo kada su drugi glumci veliki, kao i kompletna inscenacija. Sam ne možeš ništa uraditi. Možda bih odavde već otišla, ali zbog prirode posla sam ostala ovde. Jer, kao što književnik ne može pisati na tuđem kao na svom jeziku, tako i glumac ne može glumiti. Ovo je posao u koji se zaljubiš. Mada sam "špiceve" na početku karijere doživela u jednom drugačijem društvenom periodu, kada se činilo da samo hrlimo napred. Atelje 212 je blistao, bio u svom trijumfu. Mi smo putovali, bili zaista cenjeni po celom svetu i u Americi i u Parizu.

* Razmišljate li o povlačenju sa scene?

- Naravno da nikad neću reći nikad. Ne prihvatam više uloge po inerciji samo zato što sam pozvana u neke projekte. Razmišljam o motivima, da li je dovoljno zanimljivo da bih odmah "progutala mamac", ima li posebnog uživanja u snimanju i tako dalje. Dakle, sada se uvek pitam o razlozima, umesto da govorim sebi "Seko, ovo je tvoj posao".

AGRESIVNA "DžANBABA"

- DRAGO mi je da sam ušla u ekipu rusko-srpskog filma "Hotel Beograd". Pravljen je vrlo ambiciozno. Inače, igram agresivnu "džanbabu" koje se svi plaše, a najviše muž - kaže naša sagovornica o ostvarenju čija je premijera najavljena za februar iduće godine, a planirano je i emitovanje kratke serije.