AFERA JELENE KARLEUŠE: Zaštita privatnosti u doba društvenih mreža, može li ona da tuži tabloide

Pažnja koju je izazvala navodna afera popularne pevačice Jelene Karleuše u medijima i na društvenim mrežama pretila je da zaseni posetu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Pevačica tvrdi da osoba na fotografijama koje su objavljene nije ona, već da se radi o fotomontaži.

"Neki od sadržaja su fotografije ukradene s mog telefona, dorađene i plasirane da se naudi meni i mojoj porodici", kaže Karleuša u saopštenju koje je postavila na društvene mreže.

Ona tvrdi da iza objavljivanja fotografija ne stoji jedan čovek, već čitava organizacija, ali nije ponudila informacije o kome se radi.

Pevačica je zatim objavila fotografije fudbalera, koga tabloidi spominju kao njenog ljubavnika, kao i njegov broj telefona na svom Tviter nalogu. U međuvremenu, nalog joj je suspendovan.

U diskusiji koje se odvijala na društvenim mrežama, podršku pevačici u odbrani privatnosti pružili su ljubitelji njenog rada, ali i druge javne ličnosti.

Među njima je bilo nekoliko političara, o kojima tabloidi često pišu na sličan način.

Ovim povodom reagovala je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je u pisanom saopštenju pozvala medije da prestanu s objavljivanjem pornografskih, neprimerenih i uvredljivih sadržaja, navodeći da se time vređa dostojanstvo pevačice i fudbalera, kao i građanki i građana Srbije.

Nakon što su četiri dnevna lista objavila fotografije na kojima se navodno nalazi pevačica bez odeće i u eksplicitnim pozama, Ministarstvo kulture i informisanja podnelo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog kršenja člana 78. Zakona o javnom informisanju i medijima.


Da li Karleuša može da tuži tabloide?

Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna.

Objavljivanje informacije kojom se nekom licu nanosi povreda časti i ugleda ili se ona prikazuje u lažnom svetlu nije dopušteno, ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad zaštitom dostojanstva i prava na autentičnost - pogotovu ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

Karleuša ima mogućnost da podnese tužbu za naknadu štete zbog povrede časti, ugleda i prava na privatnost - pod uslovom da su fotografije zaista njene - odnosno, prava na autentičnost, ukoliko se radi o fotomontaži, kaže Kruna Savović iz kancelarije "Živković Samardžić".

Informacije iz privatnog života, bez obzira da li je u pitanju zapis iz dnevnika, fotografija ili video klip sa mobilnog telefona, kao i zapis glasa ne sme da se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života ta informacija tiče.

Suštinski, pred Karleušom je jednostavan izbor - ako smatra da joj je povređena privatnost, mora da potvrdi da je ona na fotografijama.

Od slučajeva povrede prava na privatnost ili prava na autentičnost koji su se vodili pred srpskim sudovima, Savović izdvaja slučaj nemačkog glumca Andresa Kaufmana, čija je fotografija iskorišćena u tekstu dnevnog lista Politika bez dozvole.

Uz tekst, koji je potpisao izvesni doktor Petar Veličković, forenzički psihijatar iz Kanade, objavljena je Kaufmanova fotografija.

Takođe, slučaj naslovne strane magazina Plejboj na kojoj je navodno bila prikazana pevačica Goga Sekulić doveo je do toga da izdavač izgubi licencu, jer je dokazano da je u pitanju fotomontaža.

BBC News na srpskom