Uroš Jovčić: Imao sam predrasude o Evropi

KAD se mlad glumac nađe u poziciji da bira projekte, onda je uspeo! Ovako Uroš Jovčić za "TV novosti" objašnjava kakva atmosfera trenutno vlada u umetnosti. Naš sagovornik, ipak, naglašava da nije preterano izbirljiv, jer se kroz različite uloge stiče iskustvo. Prva velika rola u "Đavoljoj varoši" Vladimira Paskaljevića sačekala ga je po završetku prve godine studija na Akademiji umetnosti. Te 2009. uskočio je u kožu sina moćnog tajkuna, a već sledeće godine prikazao se u novom svetlu u filmu "Montevideo, bog te video!" Darovitost je iskazao na daskama pozorišta "Boško Buha", gde je prošle subote premijerno zaigrao u "Uspavanoj lepotici", kao i u projektima "Mali Budo" i "Komšije". "Pansion Evropa" (emituje se u okviru emisije "Tako stoje stvari", a poslednja epizoda je na programu 31. maja) poslednja je u nizu serija u kojima je učestvovao. Ova kratka humoristička i edukativna forma oduševila je gledaoce RTS i otklonila predrasude o zemljama i stanovnicima Evropske unije.

* Šta ste naučili učešćem u ovom projektu?

- Aktuelnost teme, scenario i odlična glumačka podela presudili su da postanem njegov deo. Kao i Mihajlo, kog tumačim, imao sam razna mišljenja, stavove i predrasude o Evropi, ali sam kroz snimanje saznao mnogo toga o EU. Takođe, od kolega sam naučio da je strpljenje u radu izuzetno važno i da glumac uvek treba da nađe dovoljno vremena za sebe kako bi što bolje odgovorio na zadatak.

* Koliko Mihajlo liči na Uroša?

- Obojica veruju u svoj posao, rade ga najbolje što mogu, brzi su na jeziku i često probleme pokušavaju da reše komedijom u nadi da će se to isplatiti. S druge strane, Uroš je smirena umetnička duša, a Mihajlo prznica preduzetničkog duha. Kad stvari ne idu najbolje tragam za rešenjima, kao i moj lik. Nikad ne čekam da se reše same od sebe.

* Osim u ulozi (umišljenog) dase, videli smo vas kao Nosonju u "Montevideu" i Cirila Tutunovskog u filmu "Đavolja varoš". Kakvu još rolu priželjkujete?

- Po nepisanom pravilu glumcu su one prve najdraže, pa bih mogao da izdvojim Cirila. Takođe, "Montevideo" je bio jedan od najvećih projekata koje sam radio i pamtiću ga po treniranju, drugarstvima za ceo život, putovanjima i napornom radu. Nemam određen tip uloga u kojima bih voleo da se oprobam. Volim izazov i želeo bih da igram različite karaktere i tako otkrijem šta odgovara mom senzibilitetu.

Foto Milena Anđela

* Koji savet vašeg profesora Ivana Bekjareva pamtite?

- Često se setim njegovih reči da je u našem poslu najvažnije biti dobar čovek, pa tek onda dobar glumac.

* U "Đavoljoj varoši" snimili ste prvu erotsku scenu. Koliko vam je to teško palo?

- Ništa mi nije predstavljalo problem sve do trenutka kad je trebalo da odigram nasilničko ponašanje. Dugo ću pamtiti taj čin nekontrolisanog erotskog iživljavanja. Soba u kojoj smo snimali scenu jedva da je imala devet kvadrata. Veliki krevet, dva kamermana, reditelj, njegov pomoćnik, skripterka, tonci sa "bumovima", Jana Milić i ja. U mojoj glavi zbrka, mišići napeti, svest da moram da budem ono što u dubini duše prezirem... Jana mi je bila velika podrška, opustila me je i pomogla savetima i glumačkim umećem da snimimo za mene tad vrlo tešku scenu.

* Kakve utiske nosite sa snimanja serije "Komšije"?

- Posle tri sezone divnog iskustva, napornog rada, strpljive i uigrane ekipe, teško je ostati ravnodušan. Završili smo snimanje zadovoljni zbog urađenog posla i pomalo tužni što je sve gotovo, ali u nadi da ćemo se možda opet okupiti i snimiti četvrti nastavak.

Foto Milena Anđela

RIVALSTVO

* KOLIKO mladi glumci pomažu jedni drugima u poslu i postoji li rivalstvo između studenata državnog FDU i privatne Akademije umetnosti?

- Gluma je kolektivna igra i cilj je da projekat koji zajedno radimo bude što bolji. Osuđeni smo jedni na druge i od krucijalne je važnosti da se međusobno podržavamo, pomažemo i razumemo. Među svim državnim i privatnim akademijama postoje tabori, pa je tako i sa nama. Ipak, na sceni je sve transparentno i nema laži. Pravi talenat i vredan rad uvek budu primećeni i nagrađeni.