Klif Kertis: Razočaraću vas - ničega se ne plašim!

BIOGRAFIJA ovog novozelandskog glumca najbolje svedoči o njegovom kvalitetu. Od akcionih ostvarenja, preko emotivnih drama i istorijskih epova religiozne tematike, do poslednjeg u nizu, potresnog psihološkog remek-dela "Crni konj", u kojem glumi bivšeg novozelandskog velemajstora u šahu sa bipolarnim poremećajem, Klif Kertis (48) jedan je od najboljih karakternih glumaca svoje generacije. Mada ga na ulici, češće nego njegovim pravim, nazivaju imenima likova koje je glumio, pa je, kako priznaje, bilo i onih koji su za njim vikali "Isuse, jesi li to ti?", publika Kertisa trenutno oslovljava po roli Trevisa u popularnoj seriji "Strah okruženog mrtvima" (ponedeljkom u 22.00 na kanalu AMC). U ekskluzivnom razgovoru za "TV novosti" otkriva šta je to što Trevisa izdvaja u odnosu na sve druge njegove uloge, i zbog čega ne bi voleo da se ikada prepozna u ovom junaku.

- To bi značilo da je stigao kraj sveta - duhovito započinje razgovor o Trevisu, dodajući da izrazito poštuje sve njegove karakterne odlike, ali svestan je da je u "Strahu okruženog mrtvima" čovek koji se odrekao sebe. - On strogo veruje u dobro i zlo, i ima snažna moralna načela, ali u svetu apokalipse ona više ne važe. Jedino pravilo je: "Ubij da bi preživeo". I to je nešto sa čime moj junak mora da se pomiri.

* Sa kojim izazovima se borite na kraju druge sezone?

- Porodice se raspadaju, veze među nama su sve gore. Moramo da se borimo za najbliže da bismo očuvali ono što je najvažnije, a to je ljubav. Trevis pokušava da nađe sina, i to je njegova najveća preokupacija. Stalno razmišlja o tome kako da uspe u svom planu. Za to vreme Nik i Medison nastoje da pronađu sebe u novonastaloj situaciji. Svi se bore za trunku reda u potpunom haosu, i deprimira ih to što ne uspevaju da je pronađu. O inficiranima trenutno niko i ne razmišlja. Zdravi su u problemu.

* Šta je to što Trevisa drži "na kursu", i spasava ga od ludila?

- Kad je reč o njegovoj mentalnoj moći, on je poput stene. Hladan je, surovo racionalan, i ume da gospodari emocijama. Bez sumnje, tako će biti sve dok ima jasan cilj u životu, a to je da pronađe sina. Bez tog "kursa" verujem da bi brzo popustio. Još jedna stvar koja ga drži pri zdravom razumu je i njegova vera u čovečanstvo i humanost. Istinski veruje u snagu ljubavi, i da će ona na kraju pobediti čak i apokalipsu.

* Kakav je osećaj živeti u svetu osuđenom na propast?

- Nije baš prijatno biti stalno progonjen i strahovati da sklopiš oči bar na sekund. Nikad ne znaš šta će te sačekati kad ga otvoriš. Bilo da je reč o zombijima, pljačkašima, ili ljudima spremnim da na bilo koji način ugroze tvoj život, verujem da je taj osećaj neizvesnosti nešto najgore što može zadesiti čoveka. Oduzeti nekome mir najgora je kazna.

* Jeste li uspeli da se povežete sa likom koji glumite? Imate li nekih dodirnih tačaka?

- Osim u tom moralnom pogledu, baš i ne. Retko mi se događa, ali čini mi se da još nisam uspeo da se prepoznam u Trevisu. Nisam se vezao za njegov lik. Verujem da će doći do toga kako serija bude odmicala, ali pretpostavljam da je razlog tome specifična priroda uloge. Još nisam imao priliku da branim najbliže od kraja sveta, ali verovatno bih reagovao kao Trevis. To su ti krajnji slučajevi koji vam ne ostavljaju previše izbora. Moraš da se boriš za one koji ti nešto znače.

* U čemu je tajna uspeha "Straha okruženog mrtvima"?

- Imam dve teorije o tome. Prvo, najočiglednije što ljude zabavlja u seriji jeste akcija. Uvek je zanimljivo pogledati seriju sa zombijima, preživelima koji pokušavaju da spasu živu glavu, a uz sve to "Strah" nudi i dozu golicljive analize na ličnom nivou u stilu: "Šta bi bilo kad bi bilo". Drugo, mislim da je univerzalna magija kod ovakvih projekata to što ljude privlači ideja o potpunoj anarhiji. Kako bi izgledao život bez ikakvih obaveza - bez novca, računa, posla, društvenih stega. Mada celog života živimo u organizovanom sistemu, u ljudskoj prirodi je sloboda. A apokalipsa je nudi, i to na najgori način.

* Koji je vaš najveći strah?

- Hm... Iznenadili ste me. Odnosno, sad iznenađujem sebe. Pokušavam da definišem čega se to plašim, ali ne uspevam da se setim bilo čega. Izgleda da nemam najveći strah. Sve što mi se čini da bi bilo najgore da mi se dogodi brzo uspem da savladam logikom, i pronađem rešenje kako da taj strah otklonim. Žao mi je što ću vas razočarati, ali ne plašim se ničega. Sve se preživi.

"STRAH" NIJE SAN!

KAKO vam se čini ideja da je radnja serije u stvari samo san jednog od junaka i da će sav horor nestati kad se on probudi?

- To zvuči zanimljivo. Daje baš mnogo tema za razmišljanje, Ipak, malo je verovatno. Previše je životnih priča i likova upleteno u nešto što je običan san. Ako bih morao da pogađam čiji bi to san bio, onda bih se kladio na Nika ili Medison. To bi bio sjajan rasplet priče. Ali otkriću vam odmah - "Strah" nije san.