Slavko Beleslin: Živim Vesti svakog dana

PUKO deklamovanje vesti otišlo je u zaborav. Prezenteri danas imaju zadatak da gledaocima kraj malog ekrana "sažvaću" najvažnije dnevne događaje i posluže ih na prijemčiv način.

Veoma uspešan u tome je novinar Slavko Beleslin, koji je publiku osvojio duhovitošću, pristupačnošću i vedrinom. Voditelja koji pleni glasom, ali i stasom gledali smo na gotovo svim domaćim TV. Ipak, čini se da je odlučio da se zadrži na B 92, gde ga sa uživanjem slušamo na mestu spikera Vesti.

- Sticajem okolnosti radio sam na svim TV. Moja poruka je jasna, ako sam se posle svega vratio na B 92 i tvrdim da sam na najboljem mestu - kaže nam Beleslin.

* Da li je ovaj posao ispunio vaša očekivanja s početka karijere?

- Ono o čemu sam maštao samo je 20 odsto ovog posla. Nisam imao predstavu o tome koliko adrenalin može biti veliki i da osećaji ispunjenosti posle dobro obavljenog posla mogu tako dugo da traju. Nekad uzbuđenje može da vas drži nedeljama! Tokom rada sam razvio neku vrstu hemijske zavisnosti. Kao u svakoj sudbinskoj priči čini mi se da ima pameti, ali i mnogo sreće što sam odabrao pravu profesiju za sebe. Sva moja očekivanja su ispunjena. Naravno, život iza kamera u Srbiji ne liči na onaj u drugim državama. Ali, u danima kad sa timom opravdavate svrhu bavljenjem ovim poslom - svako nezadovoljstvo nestaje.

* Koliko mimikom i naglašavanjem reči otkrivate lične stavove o određenim vestima?

- Era prezentera je gotova. Za ovaj posao više nisu dovoljni ljudi koji govore savršenim novoštokavskim narečjem i imaju određenu boju glasa. Dobrog voditelja vesti više ne definiše najminimalniji mogući broj grešaka u jedinici vremena, kao što je to bio slučaj pre dve-tri decenije. Danas njega karakterišu emocije i odnos prema vestima. Ne smatram da spiker treba da ima stav. Može da ga poseduje, ali treba da se ponaša kao deo društva kome se obraća. Ako je vest tužna, ni on ne može da bude "ravan" ili srećan. Mora da proizvodi emocije u skladu s onim koje stvara narod kome ih prezentuje. Publika kroz moju mimiku i govor može sasvim jasno, a ponekad samo u nagoveštaju, da shvati šta mislim o određenom događaju.

* Koji posao vam najteže pada?

- Nametnute teme van moje sfere interesovanja. Kad god sam morao da se približim estradi, radio sam s kamenom u stomaku. Ne znači da je taj svet loš, ali nije moj. Ono što me najviše zanima su događaji koji se odvijaju u trenutku emitovanja. Vesti moraju da promene karakter i da se dešavaju uživo pred očima gledalaca. Jer, svi su još jutros saznali vest dana, pa samim tim što kasnije krećemo s programom nismo čuvari informacije i ne možemo da imamo isti pristup. Kao prezenter nemam luksuz da biram žanr vesti koji mi se najviše dopada. Najviše brinem o onoj informaciji koja pogađa najveći broj ljudi u Srbiji. Kroz 40 minuta, koliko traju vesti, živim život ove zemlje.

* Imate li nameru da se oprobate u drugačijem formatu?

- U vestima se osećam odlično i siguran sam da više neću odlaziti iz informative. Formati koji se bave vestima su nešto u čemu bih želeo da se oprobam i mislim da to vreme uskoro dolazi...

NISAM ZVEZDA

* OSEĆATE li se kao zvezda informativne redakcije B 92?

- Nikako! Dobro znam da se 95 odsto posla obavi iza kamere i da ničeg ne bi bilo bez ljudi koji celodnevno rade sa mnom vesti. Bitan je tim, a on ne trpi zvezde. Zbog svog položaja osećam ogromnu odgovornost, jer posao ekipe mogu da učinim sjajnim, ali i da ga upropastim. To je dodatni teret.